Приликом отварања поставке наступају ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке.
Ранчићева кућа, стари варошки дом и споменик културе под заштитом државе, угостиће радове једног од најдаровитијих домаћих вајара млађе и средње генерације. Марко Црнобрња, отац, уметник и педагог, инспирисан је и заокупљен дечјом игром, спознајом и одрастањем – једнако као и својим животним улогама. Духовито обрађујући теме и ситуације савременог родитељства, аутор евоцира љупкост и раздраганост детињства, илуструјући вратоломне дечје замисли и жеље, али и педагошке дилеме одраслих. Скулпторске композиције израђене у дрвету и комбинованој техници испредају приче, показују високо занатско умеће обраде и значајно обогаћују домаћу ликовну сцену.
ЛИСТА ЖЕЉА – изложба скулптура Марка Црнобрње је лична опсервација времена у којем аутор ствара. Окренут одрастању као феномену кроз који пролази већ годинама, ствара скулптуре које својом нарацијом дотичу општа места кроз која пролази сваки родитељ. Баш као и свако његово дете, тако и он једноставно расте, мења се и пулсира. Ликовним средствима на једноставан начин артикулише истину, поиграва се са њом и балансира између педагога и уметника.
“Бити дете сада и овде, у Србији 2014. године, није исто као што је било бити дете, на пример, у Енглеској у деветнаестом веку, или у Француској у раном средњем веку. На пример, 1802. године у Енглеској је донет закон да деца не би смела да раде пре шест сати ујутро и после девет сати увече, и никако дуже од 12 часова дневно, и сматран је веома хуманим законом (деца су тада ту радила и у рудницима). Филип Аријес је још пре пола века чак тврдио да „у средњовековном друштву доживљај детињства није постојао“, и то је потврђивао управо примерима из ликовне уметности тог периода. Шта онда добијамо преклапањем та два конструкта кроз неки уметнички пројекат? Полазећи од рада Марка Црнобрње могло би се рећи да добијамо могућност преиспитивања и активног преобликовања претпоставки на којима је до сада, без наше свести о томе, почивао доживљај детињства и представа детињства у култури и медијима, и то помоћу скулптуралних објеката, и без сувишног теоретизовања.“ Стеван Вуковић (Од конструкције до реконструкције детињства, 2014. Галерија Рима, Kрагујевац).
Марко Црнобрња (1978) је рођен у Обреновцу. Године 2005. дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Мрђана Бајића. Од 2017. је уметнички сарадник на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, одсек примењено вајарство.
Улаз је слободан. Добро дошли!
