Најрадоснији од свих празника православни верници славе данас 25. децембра по јулијанском календару, односно 7. јануара по грегоријанском, када се родио Господ Исус Христос – Божић, и прославља се три дана.
Не зна се тачно када је Исус Христ рођен и историчари се још споре око века, а не само датума, али је одређен овај датум када је, по старозаветним пророцима, испуњено проречено и рођен је Син Божији – Спаситељ света, иако је остало записано да први хришћани нису славили Божић, већ су истог дана славили и Божић и Богојављење, а празник су звали Епифанија.
Богородица је безгрешно зачела са Светим Духом и испрошена је била за Јосифа, који је прихватио и живели су у Назарету, у Галилеји, иако је прво мислио да је тајно напусти, али му се у сну појавио анђео Господњи и рекао му је: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије, жене своје, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Она ће родити сина, и ти ћеш му наденути име Исус; он је онај који ће избавити народ свој од греха његових. То је све било да се испуни оно што је Господ јавио преко пророка који рече: „Гле, девица ће затруднети, и родиће сина, и њему ће се наденути име Емануил“, које значи: С нама Бог. Када се пробуди, учини Јосиф као што му беше наредио анђео Господњи, и узе жену своју. Али је не позна док не роди сина, коме надену име Исус.“ (Јеванђеље по Матеју, 1:20 – 25). (арам. ישוע – Јешуа, грч. Ιησούς [Iesoús — Исоус])
Према Јеванђељу по Луки (2:1 -7), цар Октавијан Август (лат. Octavianus Augustus) издао је наредбу да се попише становништво по месту порекла, а не тренутног боравка и Јосиф са Девицом Маријом крену пут Витлејема, у Јудеји, одакле је његово племе пореклом, како би били пописани у првом попису намесништва Киринова у Сирији.
Стигоше после напорног пута, али нигде нису могли наћи смештај, а дошло је време да се Дева Марија породи. Склонили су се у оближњој пећини, иако неки сматрају да су се склонили у шталу, док савремени историчари објашњавају да су куће тада биле грађене на два спрата у којем је приземље било стаја, а на спрату су биле собе у којима су људи живели и да су, вероватно, видевши да је порођај близу и само што није кренуо, одлучили да је сместе у стају. Поузданих података нема, јер се о рођењу Исуса Христа у Библији може прочитати у два од четири канонска Јеванђеља, Матејевом и Лукином, а ни у једном не пише ништа прецизније, осим у Јеванђељу по Луки (2:6 – 7): „Кад они бејаху онамо, дође време да она роди. И роди сина свога првенца, и пови га и метну у јасле, јер није било места за њих у гостионици.“
Убрзо се, по рођењу Христовом, код оближњих пастира, који су чували овце, појавио анђео Господњи и обзнанио је пастирима да се родио Спаситељ и да ће га наћи повијеног и да лежи у јаслама, а пастири брзо кренуше да виде и сами. Стигли су код Деве Марије и Јосифа и видели су маленог Христоса, те испричаше како им је јављено за Његово рођење.
У то време у Јудеји владаше краљ Ирод, код кога дођоше мудраци са Истока питајући: „Где је краљ Јудејски који се роди? Јер смо видели звезду његову на Истоку и дошли смо да му се поклонимо.“ (Јеванђеље по Матеју 2:2).
Остао је Ирод запрепашћен и сазвао је свештенике и књижевнике да му све објасне, а када је сазнао где је рођен Христос позвао је мудраце да са њима разговара и рекао им је да оду и виде то дете, а онда да му јаве како би и он отишао да му се поклони.
Мудраци су даље кренули на пут и указала им се звезда, која их је довела право до места где је био Христос са својом мајком Маријом. Падоше мудраци на колена пред Њим и дароваше га смирном, тамјаном и златом, а те ноћи у сну им се јави Божији знак да не иду назад код Ирода, већ да се другим путем врате кући, што су они и послушали.
Јавио се и анђео Господњи Јосифу и рекао му је да велика опасност прети и да брзо са дететом и Девом Маријом бежи у Египат, јер ће Ирод погубити дете.
Ирод се веома разбеснео када је за све ово сазнао и наредио је да се сва деца млађа од две године у Витлејему убију. Страшан покољ је настао и 14.000 малишана је убијено, а дан посвећен на сећање на њихове окрутно одузете животе у календару Српске православне цркве је 29. децембар, односно 11. јануар – дан Светих 14.000 младенаца Витлејемских.
Многобројни су обичаји за Божић, а прво се раном зором устаје и одлази на јутарњу Литургију и причести, ко се спремао постом и исповешћу за Свету Тајну причести, јер је Божић дан када се завршава пост, који почиње 15./28. новембра, а затим се долази кући, поново пали кандило испред икона, окади кућа тамјаном, док домаћица спрема чесницу – бесквасну погачу, у којој се стављају новчићи и која има улогу Славског колача на Божић и коју укућани ломе после кађења трпезе и читања божићног тропара и молитве „Оче наш“, тако да свако добије по једно парче.
Обичај је и да први гост који дође у кућу, зван положајник, буде дарован неким поклоном. Некада су дариване чарапе, кошуље и слично, а најчешће је положајник био дечак, наравно крштен. У данашње време је и то другачије, па се често и договори ко ће доћи код кога, а малишани се труде да се тако расподеле да свако по нешто добије.
Када би положајник, у неким крајевима зову и полазник, ушао прво би поздравио дом Божићним поздравом „Христос се роди“, а укућани би одговорили „ваистину се роди“ и сви би се пољубили. Затим би отишли до шпорета, у данашње време код оних који имају шпорет за чврсто гориво, и проџарао би ватру уз речи:
„Колико варница, толико срећица,
Колико варница, толико парица,
Колико варница, толико у тору оваца,
Колико варница, толико прасади и јагањаца,
Колико варница, толико гусака и пилади,
А највише здравља и весеља,
Амин, Боже дај.“
Положајник симболично представља мудраце, који су дошли Христоту на поклоњење и донели му дарове, и целе године положајник је тај који доноси срећу у кућу. Домаћица дарује положајника и седну за трпезу, честитајући најрадоснији од свих празника Рождество Господа Исуса Христа – Божић.
