Од 1. јануара 2025. године за сваку издату књигу у библиотеци плаћаће се 15 динара. Надокнада за послугу књига проистиче из Закона о ауторским и сродним правима, објаснио је за Н1 директор Организације за остваривање репрографских права (ООРП) Милош Константиновић. Њу би, како је прецизирао, требало да уплаћују локалне самоуправе, а на основу статистике позајмице књига коју им проследе библиотеке.
„Накнада за послугу књига проистиче из Закона о ауторским и сродним правима који је донет на основу европског модела закона пре готово десет година. Сходно том Закону, Завод за интелектуалну својину потврдио је предлог тарифе за послугу књига коју је ООРП предложио“, објаснио је Константиновић. Истиче да, као што такво решење имају све земље ЕУ, српски закон предвиђа да се ауторима исплати правична надокнада за коришћење њихових ауторских права.
На питање по ком основу је одређена висина накнаде од 15 динара, наводи да просечна накнада у Европи за послугу, по једном кориснику библиотеке износи нешто мање од 0.90 евро центи, односно око 105 динара.
„Сума од 15 динара је седам пута мања од просечне европске за иста права аутора. Тарифа у Србији одређена је пропорционално БДП, чак и испод тога“, прецизирао је он.
Тарифе послуге књига у неким земљама ЕУ:
Мађарска – 19.5 динара по примерку дела и то се односи на све библиотеке, не само за јавне библиотеке. Напомињемо да у Мађарској надокнаду за послугу плаћају и универзитетске и све школске библиотеке, што код нас није случај, тако да је та сума заправо двоструко већа, навео је Константиновић.
Словенија има, ако узмемо у обзир број становника, десет пута већу надокнаду, у апсолутном износу, пет пута. Хрватска, више него два пута већу надокнаду, истиче.
Како ће се плаћати?
Према речима Константиновића, библиотеке треба локалним самоуправама да проследе статистике позајмица књига и локална самоуправа треба да уплаћује суму.
„У неким земљама ЕУ, организацијама аутора се за ауторска права по основу послуге библиотекама уплаћује директно из државног буџета“, прецизирао је он.
Коме новац иде?
Константиновић наводи да надокнада за коришћење ауторских права иде ауторима, књижевницима и преводиоцима. Накнаду за своја ауторска права по другим основима прошле године примило је, како истиче, око 400 аутора, књижевника и преводилаца.
На питање да ли би ова новина могла додатно финансијски да оптерети библиотеке, саговорник Н1 наводи да се то неће догодити ако локалне самоуправе буду извршавале своје обавезе.
„Локалне самоуправе благовремено су упозорене од стране ООРП да планирају средства за ту намену од јануара 2025. године. Надокнада за ауторска права би требало да буде исплаћивана од стране локалне самоуправе и не би требало да буде везана за већ постојеће, врло мале буџете библиотека“, истиче он.
Саговорник Н1 истиче да су библиотекарске организације биле укључене у доношење ове одлуке.
„Састанак поводом тога је одржан у фебруару 2023. са Библиотекарским друштвом Србије (БДС). И знатно раније, пре готово десет година, када је доношен Закон о ауторским и сродним правима, библиотеке су биле упознате са овим деловима законодавства ЕУ који ће бити имплементирани и код нас. Такође, одржан је и разговор са представницима Народне библиотеке Србије, током прецизирања решења, 2019 – 2020. године“, прецизирао је Константиновић.
Н1 је контактирао БДС поводом ове новине, али одговор до објављивања текста нисмо добили.
Питања о томе како ће се средства издвајати, да ли су консултовани у вези са овом одлуком, да ли би ова новина могла додатно финансијски да оптерети рад библиотека, упутили смо и Библиотеци града Београда.
„Библиотека града Београда још увек не поседује комплетне информације у вези примене Тарифе накнаде за давање на послугу оригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми („Сл.гласник РС“, бр. 50/2024 и 65/2024 – исправка), а које би утицале на њен рад, буџет и сл“, наводи се у кратком одговору за Н1.
Организација за остваривање репрографских права, донела је 4. марта 2023. године тарифу којом се одређује висина и начин одређивања накнаде за давање на послугу писаних дела издатих у штампаној форми и дела ликовних и примењених ликовних уметности која су садржана у штампаним издањима од стране јавних библиотека, односно других институција намењених јавности којима је то делатност. Ова тарифа примењује се од 1. јануара 2025. године и објављена је у Службеном гласнику.
Шта стоји у Закону о ауторским правима
У случају давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела, од стране јавних библиотека, односно других институција намењених јавности којима је то делатност, аутор има право на правичну накнаду.
Давање на послугу, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела на коришћење од стране институција намењених јавности, у временски ограниченом периоду, без остваривања непосредне или посредне имовинске користи.
Одредбе закона се не примењују приликом давања на послугу:
1) оригинала или умножених примерака библиотечког материјала у националним библиотекама, библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама;
2) оригинала или умножених примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна;
3) грађевина;
4) оригинала или умножених примерака дела која међусобно позајмљују институције из става 1. овог члана.
Право на надокнаду може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Shutterstock/ polinaloves
