Bio je jedan je od prvih profesora i dekana Medicinskog fakulteta, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, Veterinarskog fakulteta, pasionirani ljubitelj fotografije, arheologije, nosilac Legije časti, kompozitor, poeta – dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983). Iza njega je ostala bogata zadužbina sačuvana u Legatu smeštenom u rustičnoj kući u Gročanskoj čaršiji, ambijentalnoj celini. Da bi sve ovo bilo spaseno od zaborava, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odlučila je da se zaostavština čuvenog dr Aleksandra Kostića digitalizuje.
Ali kako to obično biva, isprepletu se čudnim sticajem okolnosti sudbine i ljudi. Posao digitalizacije preuzeo je čovek istog imena, prezimena i srednjeg imena akademik Aleksandar Đ. Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademik Kostić je pre nekoliko dana sa stručnim konsultantom za digitalizaciju Branislavom Vojnovićem i profesorkom Nelom Puškaš sa Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu posetio Centar za kulturu Grocka, Rančićevu kuću i Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj gde ih je dočekala Zorica Atić, kustoskinja i direktorka ustanove kulture opštine Grocka.
Da život kreira zanimljive zaplete, pokazala je i ova poseta jer se ispostavilo da je akademik Kostić, tada dekan, potpisao diplomu Zorice Atić stečenu na Odseku istorije umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a ona koju deceniju kasnije kustoski radila na zaostavštini i formiranju legata naučnika Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj.
– Izgleda da se sve poklopilo kako treba i da će biti ostvaren cilj posete, a to je da će zaostavština biti digitalizovana i trajno zbrinuta. Takođe, u narednom periodu će u Rančićevoj kući, u okviru plodonosne saradnje sa profesorkom Nelom Puškaš i Institutom za histologiju i embriologiju, biti priređena izložba posvećena Aleksandru Kostiću, osnivaču ove institucije, koja i nosi njegovo ime. Ove godine se takođe obeležava jubilej 100 godina od prvog predavanja iz histologije koje je Aleksandar Kostić održao prvoj generaciji upisanih studenata medicine i time početka nastave histologije na Medicinskom fakultetu, tako da je za Beograd i Srbiju ovo važna godina kulture sećanja i podsećanja na jednu značajnu i pregalačku ličnost, kojoj se otadžbina odužila zaboravom – rekla je Atićeva.
Profesor dr Aleksandar Kostić bio je svestrana ličnost čije je delovanje ostavilo dubok trag u oblasti medicinskih nauka, ali i u kulturi 20. veka. U Dubočaju u Grockoj prilikom gradnje kuće 1932. godine otkrio je arheološko nalazište i za naredne generacije prikupio i sačuvao bogat arheološki materijal.
Legat je 1978. godine poklonio opštini Grocka, a on je potom izložen u Rančićevoj kući pod nazivom Zavičajni muzej Grocke (1982). Odatle je povučen zbog neodržavanja i urušavanja objekta. Na inicijativu Zorice Atić i podršku opštine posle više godina pokrenut je obiman istraživački rad, tako da je Legat od 2018. godine ponovo dostupan javnosti. Rad na stalnoj postavci realizovao je stručni tim: Zorica Atić, arheolozi Dragana Stojić i dr Miloš Spasić, kustosi Muzeja grada Beograda, i arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.
Puževi iz Panonskog mora
U Legatu dr Aleksandra Kostića u Biblioteci „Ilija Garašanin” u Gročanskoj čaršiji i danas se čuvaju predmeti iz praistorije koje je on otkrio. Tu su vilica davnašnjeg „rođaka” konja stara oko šest miliona godina, delovi runastog mamuta, pećinskog medveda i divlje svinje koji su živeli 20.000 godina pre nove ere, puževi iz Panonskog mora koji su „plivali” pre 14 miliona godina, ostaci rimske vile rustike i nekropole nastale između drugog i trećeg veka nove ere… Ovde se nalazi i njegov drveni sanduk sa građom za prvi Medicinski rečnik, kamen temeljac medicinske terminologije u Srba, koji je preneo preko gudura Albanije. Poznat je i kao „prvi srpski seksolog” jer se kao histolog i pedagog bavio pitanjima polnog života čoveka i zalagao za uvođenje seksualnog obrazovanja u školstvo, a u Legatu je izložen njegov rukopis „Osnovi medicinske seksologije”. On i njegova supruga prof. dr Smilja Kostić-Joksić, čuveni pedijatar, bili su dobitnici Legije časti u trenutku kada je na svetu postojao još samo jedan bračni par odlikovan ovom medaljom – Marija i Pjer Kiri.
Branka Vasiljević, Politika
