Svakog maja na obali Dunava u Grockoj počinje da cveta mnoštvo varijeteta cveta koji predstavlja najlepši fenomen prirode – cvetovi perunike.
Ovaj cvet je simbol; svetlosti, nade, novog života i besmrtnosti.
Naziv perunika vezuje se za ime slovenskog boga neba, nepogoda i gromova Peruna. Perun vlada atmosferom i jedan je od najmoćnijih bogova starih Slovena. U predanjima starih Slovena perunika raste na mestima gde je Perunova munja pogodila tlo i gde duga dodiruje zemlju. Veza između boga Peruna i naziva perunika u srednjevekovnim izvorima, ograničena je samo na Kijevsku Rusiju i delove koje su naseljavali Istočni Sloveni. Vuk Karadžić je u svom Riječniku koristio tri regionalna Naziva za peruniku; bogiša, mačac i sabljja. U Bugarskoj ovu biljku nazivaju; peruniga ili pironiga. Druga verzija naziva ove biljke vuče korene iz reči; mač, sablja, nož….zbog perastih listova perunike.
Godine 1904, bugarski naučnik Ivanov, objavio je rad na ruskom jeziku u Sankt Peterburgu u časopisu Izvestiя „Kult Peruna kod Južnih Slovena“.
Slovenski mit o bogu Perunu i perunika vremenom se uklopio u hrišćanstvo, tako da se perunika pojavljuje u obrednim aktivnostima u vreme praznika prolećnog ciklusa kalendarskih običaja. Zato se u Srbiji a i šire na Balkanu , perunike na Spasovdan unose u crkvu na blagoslov a zatim tako osveštane raznose po kućama , njivama i vinogradima kao zaštita od groma. U Dubrovniku i okolini takođe u maju mesecu osveštavala se perunika ili bogiša (lokalni naziv), i tako osveštana unosila se u kuće kao zaštita od groma ili bolesti.
Nije perunika bila prisutna u raznim obrednim situacijama samo kod Starih Slovena i na Balkanu. U Egiptu je perunika označavala; veru, mudrost i hrabrost. Kao božanski simbol Faraoni su često peruniku držali u ruci , pokazujući time svoju snagu i uzvišenost. Na nameštaju Tutankamona često je bila iscrtavana perunika.
U Japanu perunika takođe ima mističnu moć jer se veruje da štiti od negativne energije i zlih duhova , pa je zbog toga sađena na krovovima kuća.
Latinsko ime Iris, perunika je dobila po grčkoj boginji Iridi, koja je bila veza između neba i zemlje. Zlatokrila glasnica Zevsa Irida je brzinom vetra silazila sa Olimpa, noseći vesti od bogova među ljude. Za peruniku se u hrišćanstvu smatralo da ima i lekovita svojstva. Čak se spominje da je Bogorodica nekoliko puta izlečila bolesnog Hrista, korenom perunike. Kako perunika štiti žive tako štiti i mrtve i zato je možemo naći na mnogim grobovima na Balkanu. Postoji još veoma mnogo mistike vezane za ovu biljku izuzetne lepote. Ali ako na trenutak ostavimo mitove i legende videćemo da su prvobitne bradate perunike rasle u Evropi i bile su diploidi sa 24 hromozoma; Iris Pallida i Iris Variegata. Na samom početku HH veka , uzgajivači su spojili ove diploidne perunike sa tetraploidnim perunikama istočnog Mediterana i to su bili pionirski pokušaji stvaranja visokih bradatih perunika. Iz svih perunika u srednjoj Evropi i na Balkanu izdvaja se Iris Germanica Vulgaris, biljka koja je prirodni hibrid, izrazito plavo-ljubičaste boje sa belom bradom a žuta boja je prisutna u bazi cveta. U Svetu termin Iris Germanica upotrebljava se pogrešno kao deo naziva za sve perunike grupe Barbata. Iris Germanica Vulgaris je tačno određen iris koji je u Evropi široko rasprostranjen. S obzirom da je ovaj iris sterilan, njegovo širenje evropskim kontinentom je isključivo zasluga čoveka. Iris Germanica Vulgaris nikada nije pronađen u divljini već samo u naseljenim mestima. Samo poreklo Iris Germanica Vulgaris je veoma teško objasniti, kao i poreklo svih njegovih klonova. Takođe i broj hromozoma 44 koliko ovaj iris i njegovi klonovi imaju takođe je teško objasniti. Raznovrsnost među klonovima Iris Germanica Vulgaris verovatno je posledica somatskih mutacija. Ovaj iris je veliki izazov za naučnike pa se zato njime najviše bavio češki botaničar Dr. Milan Blažek. Gospodin Blažek oformio je u Botaničkoj bašti Botaničkog instituta Češke Akademije nauka u Pruhonicama, veliku zbirku istorijskih perunika . Posebnu pažnju je posvetio izučavanju Irisa Germanica Vulgaris. Dr Milan Blažek posvetio je mnogo godina rešavanju nejasnoća u vezi grupe Iris Germanica.
Nešto ranije perunikama i njihovim osobinama, intezivno se bavio ruski naučnik Prof. Dr. Grigorij Ivanovič Rodionenko, napoznatiji stručnjak u izučavanju perunika u čitavom svetu.Posle aktivnog učestvovanja u Drugom Svetskom ratu Rodionenko se oporavlja od posledica ranjavanja . Aktivno radi na izučavanjju perunika i 1958 piše doktorsku disertaciju na temu perunika. Autor je više od 120 naučnih radova. Čitav svoj život posvetio je perunikama. Umro je u 102.-oj godini 2014. godine u Sankt Peterburgu.
Ozbiljjno bavljenje uzgojem perunika zahteva obilje informacija iz naučnih radova Dr. Milana Blažeka i Prof. Dr. Rodionenka.
U poslednjih sto deset godina uzgoj perunika u svetu dostigao je neverovatnu ekspanziju. Neverovatnim kombinacijama boja savremenih perunika, potpomaže se zaboravljanje starih istorijskih sorti. Istorijske perunike zadržale su se u nekoliko privatnih kolekcija i sporadično po selima na Balkanu. Pre nešto više od dve decenije istorijske perunike privukle su i moju pažnju. Potraga za njima bila je veoma komplikovana. Neophodno je bilo svakog maja obići: sela, vikend nasenja, smetlišta, varošice i još mnogo drugih lokacija. Osim pronalaska istorijskih perunika njihova identifikacija je takođe mukotrpan posao. Treba prepoznati radove mnogo hibridizera jer svako od njih ima nešto po čemu se razlikuje od drugih. Nekih istorijskih perunika i nema nigde na fotografijama osim u foto galeriji Historic Iris preservation society HIPS. Neke od istorijskih perunika nikada nisu fotografisane, pa je samim tim njihova identifikacija još složenija. I pored navedenih teškoća ja sam se maksimalno angažovala i oformila najveću kolekciju istorijskih perunika u ovom delu Evrope. Moje aktivnosti u ovoj delatnosti su još uvek u toku.
Novih savremenijih hibrida u Srbiji gotovo da nema. Sporadično je po koji gastarbajter odenekuda doneo po koji rizom. Kultura ozbinjnijeg uzgajanja perunika iz estetskih razloga u Srbiji gotovo da ne postoji. Jedini razlog uzgoja perunika u Srbiji u ruralnim predelima je mitološko verovanje zaštita od groma.
Zahvaljujući ekspanziji interneta i dugog prijateljstva sa jedinim slovenačkim hibridizerom Izidorom Golobom, Grocka je bogatija za bezbroj novih hibrida. Izidor Golob je pre šest godina prepoznao moj entuzijazam i želju da u Grockoj oformim jednu bogatu kolekciju perunika. Bezrerezervno mi je pomogao na sve načine; savetima, pošiljkama sa semenom i rizomima i uspeh nije izostao. Izidor Golob je svestrani botaničar, rođen je 1937. godine, završio Višu agronomsku školu u Mariboru 1978. godine. Takođe je priznati međunarodni sudija u oceni novih hibrida, dugogodišnji je član žirija međunarodne izložbe perunika u Firenci. I danas je vrlo aktivan na raznim predavanjima o perunikama. Iza sebe ima mnogo registrovanih hibrida; Amoenido, Hvalnica Maju, Juna Somero, Majska Andromeda, Majska Galaksija, Majska Katleja, Majska radost, Majska Rozamunda, Majska Severnica, Majska Solistka, Majske Poliane, Majski Brokat, Majski Dotik, Majski Rubin, Majski sneg, Majsko Obilje, Majska Obzorja, Mojca, Valovi Modrine, Vestalka, Zlata Paleta, Zlati Ornat, Mala Bruneta, Mala Citronka, Mala Koketa, Mala Maja, Mala Pozlata i Mala Solfatra. Postoji i mnogo neregistrovanih radova ovog velikog stručnjaka. Svi Izidorovi hibridi imaju izuzetno visoku dekorativnu vrednost. Zahvaljujući velikodušnosti i stručnosti ovog izuzetno cenjenog čoveka u svetu , Grocka je bogatija za većinu njegovih ukrštanja. Za sve što sam do sada naučila , prikupila i grupisala ovde u Grockoj , zahvalnost dugujem samo jednom čoveku Izidoru Golobu. Grocku oduvek zovu „Mala Kalifornija“, zbog specifične klime pogodne za uzgajanje voća a sada ti isti uslovi omogućili su mi da jednu mitološku biljku uz pomoć nekoliko naučnika iz sveta, uspešno čuvam od zaborava.
Gordana Stojanović
