Када би човек могао да седне негде са стране, и да неутрално, непристрасно посматра дешавања у свету, могао би приметити да се све развија у сулудом правцу. Експанзионизам НАТО пакта изазвао је прокси рат између ЕУ и Америке са једне стране, и Русије са друге стране, и то све на полигону званом Украјина.
Украјински грађани, заблудели политиком западних обећања, полетеше у загрљај бољег, слободнијег и праведнијег живота и сукобише се са својом браћом. Сада му дођу као топовско месо северне алијансе, и жртве, а све у циљу остваривања војно-економске доминације запада. Израел, који смо сви доживљавали као државу у којој живе потомци жртава из неког прошлог времена, и са којима смо се сви саосећали, постаде предатор који не мари ко ће настрадати у бездушним нападима на Палестину, а уједно користи прилику да уз свог УСА великог брата, ментора, дисциплинује Иран. Америка је под новим изговором о спречавању трговине наркотицима — до сада су то била кршења људских права, поседовање оружја за масовно уништење — кренула у рат против Венецуеле, а Кина са Тајваном све више заоштрава односе.
Има једна земља која је заједнички садржалац у свим овим сукобима. Наравно, Америка. Она стоји на страни Украјине и шаље оружје. Америка стоји иза Израела и даје му активну подршку како за нападе на Газу тако и против Ирана. Америка подстиче Тајван и наоружава их како би остали ван домашаја Кине. Америчка администрација је отишла и корак даље и, осим подршке за ратна дејства и санкција против оних који не желе да клекну пред прекоатлантским моћником, почела је да, прво прети, а онда и да уводи огромне царинске стопе свима који било шта извозе у УС. Нема везе да ли су пријатељи или нису, они желе да „Америку поново учине великом“.
Под санкције падају и они који не желе да своје државе оптерете куповином скупе нафте или гаса од Американаца, већ остају верни свом суверенитету и самосталности у одлучивању шта је за њих боље и шта је јефтиније. Очигледно самосталност у одлучивању свих земаља света није компатибилна са заштитом интереса Америке.
Мислим да су се мало занели и да ће ово довести до лоших последица. За сада европски лидери, у страху да се суоче са последицама подршке Украјини и увођења санкција Русији, приморани су да удовољавају Американцима. Докле ће то моћи, већ постаје извесно. Одбијање куповине јефтиних енергената из Русије ставило их је у незавидан положај према прекоокеанском партнеру и приморани су да купују знатно скупље енергенте, а то драстично повећава трошак за њихове индустрије. Рецесије су пред вратима и за сада се систем одржава само на испарењима. Привреда пуца по шавовима. Хитно су им потребни нови ресурси, како у енергентима, тако и у минералима. Глобална колонизација је пропала, појавили су се неки нови људи, неке нове силе и правила, па руде и енергенти почињу да недостају. Криза се за сада правда проблемима са Русијом и руском жељом да покори Европу, али аргумената је све мање, а проблема све више. Све мање људи верује у те бајке и под хитно треба наћи нове изворе и нову „сису“ коју ће мусти.
Руси су под своју контролу ставили велики број рудника у Украјини, а између осталог и рудник литијума, и Немцима хитно треба активирање српског јадарита. Вучић користи слабост Европе и шта год њима треба, лако се може договорити. Цена, ситница. Мало немешања у активности према грађанским непослушностима по српским градовима и све ће бити ок. Можда је отуда изостала реакција водећих „демократија“ Европске уније на пребијања студената, гажења и ломљења вилица. На Хубрисову жалост то се показује као несигурно, и све његове гаранције о победама над измишљеном „обојеном револуцијом“, и чврстом контролом над ситуацијом и интелигенцијом, ипак су пољуљале европско поверење у њега и његове способности. Верујем да је добио рок да приведе „игранку“ крају, али онда и пацку када се видело да је ситуација ескалирала и да су методе монструозне. У циљу прања повукао се и позвао на дијалог, исти онај дијалог који је 13 година егоистично одбијао. Кренуо је и популистичке методе као што је скидање цена, али и ту вишегодишњу пљачку народа је уредбом владе ограничио на само 6 месеци. Од сада више нема пљачке, повика неки мали, што значи да је до сада била, а и наставиће се после истека од 6 месеци.
Мало прашине у очи оном делу грађана којима недостаје мало разума, и ето подршке.
Само да прођу избори!
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
