Pod oznakom “Hitno” koju su prenele sve svetske agencije, kako se to nekada govorilo, odjeknula je vest iz Brisela, da je u čuvenom „Knjigočataniju“ odnosno otvranju poglavlja 23 „Pristupnih pregovora“ suštinsku nesaglasnost izrazila, niko drugi, nego od pre nekoliko dana, prijateljska nam, susedna, prijateljska i bratska, republika Hrvatska, sa kojom je došlo do „Otopljavanja odnosa“ na taj način što su se na dunavskom mostu, susreli naš Premijer i njihova Predsednica .
Da me ne vezuje ustavna obaveza poštovanja najviših državnih organa, pa i Premijera, nešto bih rekao, pa bi mi posle bilo krivo, ali isto tako, nešto bih i prećutao, pa bi mi posle bilo krivlje . Iskreno, za takvo poniženje, koje preživljava, naš narod, i naša država, ali i zdrav razum svih mojih sugrađana, koji su uspeli da ga fragmentarno sačuvaju nema nikakvog drugog objašnjenja, osim da ga čini „Agent provokator“ odnosno „Ćuran“ koji pućpuriče i blebeće kojekakve beslovesne debilne idiotarije, a zatim, kada iste dođu u oštru suprotnost sa stvarnošću, koja je jako surova . . . Izmišljanje belosvetskih zavera, našem Ćuranu i njegovim Ćurićima i nije nešto novo, kao ni pravljenje gotovo kopernikanskih obrta, u kojima se previđa samo jedna činjenica . . .
U STRATEŠKIM CILJEVIMA NEMA DNEVNE POLITIKE
Gotovo svaka „Država“ koja pretenduje na ozbiljniju zaštitu svoga građanstva, odnosno, na njihov prećutni pristanak da od strane države budu globljeni, robljeni porezovani i oporezovani, a da za uzvrat „Žive na račun rada . . .tuđega“ ima svoju političku koncepciju, koja korene vuče, najmanje od početka „Novog veka“ ako ne i od ranije. Koncepcija ozbiljne države, gotovo sve i jedne kratka je, jasna i svima razumljiva, svima poznata . Uzevši na primer koncepciju strategije „Dugog luka“ Engleske, Velike Britanije i Ujedinjenog kraljevstva, u zavisnosti od imena i obima državnosti, jasno zapažamo sledeće „Oslanjamo se ne na mase robova, nego na grupe „Slobodnih ljudi“ . Stvaramo vojsku na osnovu „Vere u postojanje interesa življenja na tuđ račun kao osnovnog ljudskog prava“ . Koristimo oružje koje „Bije na daljinu“ . Ne možeš do naše obale stići – a i kada bi stigao, tek tu te mnogo šta čeka. Bilo da koristimo dugi luk, bojni brod, ratni avion ili nosač aviona, nuklearnu podmornicu ili balističku raketu, to je u biti „To“ . Ruska imperijalna taktika, koja danas dobija na ponovnom značaju jasno i glasno „Glasi“ . Mi držimo ogromnu zemlju . Dođite slobodno i stupite sa nama u rat. Toliko ćemo Vas zavlačiti i razvlačiti, da ćete Boga moliti samo da žive glave izvučete . Naša „Državotvorna“ misao, počev od najstrijih vremena, odnosno vremena prvog srpskog „Ustanka“ toliko je zbrkana i konfuzna, da bi se mogla oceniti tek dvema rečenicama .
NIJE VAŽNO SA KIM U RAT POĐEŠ – NEGO ODAKLE SE IZ NJEGA VRATIŠ
POPUŠTNJE, SAMO POPUŠTANJE I BESKOMPROMISNO POPUŠTANJE
ZATVARAJ OČI, TAMO GDE NEMA POTREBE DA IH PREKRIVAŠ RUKMA
Pitam se, pitam . . .kome je Ćuranu, palo na um, da nam je Hrvatska prijateljska zemlja, sa kojom je dovoljno „Izići na ćupriju, izljubiti se sa neverovtno lepom im Predsednicom“ i sve će biti u redu, sve zaboravljeno, mir, mir niko nije kriv . . .neverovatno, pa ovo ni četvrtorazredni asistentov pomoćnik državnog sekretara Bangladeša ne bi saslušao a da „Mrtav ne padne od smeha“ . Isto tako, kome „Ćuranu“ i njegovim „Ćurićima“ koji ne samo da blebeću, pućpuruču, nego i seru po belom zemaljskom šaru, pada na um, da se mogu doveka tako odnosti prema „Građanima koji su sačuvali zdrav razum“ .Toliko trijumfalizma, toliko optimizma, zanesenosti, zablejenosti, zatucanosti, a toliko zatvaranje očiju pred činjenicom da se zemlja nalazi gotovo na izdisaju, u ekonomskoj blokadi nekoliko puta goroj od INFORMBIROA, i EKONOMSKIH SANKCIJA računajućih zajedno, bez ijednog ozbiljnog stranog velikog prijatelja, a kamoli saveznika, bez ijedne ozbiljnije društvene snage, u situaciji u kojoj je sve rasprodato, što nije opljačkano, osim nekolicine komunalnih sistema i elektroprivrede, a kojom prilikom zemljom vršljaju razni arapi, kinezi, koreanci . Takvo stanje, to je ne bruka, nego sramota, ali, ipak, ovo je slika i prilika „Lidera u regionu“ . . .i bla bla truć, uzdanice zapadnih saveznika na Balkanu . Ali, stvarno, verovati da će Hrvatska, kao susedna, prijateljska bratska i ko zna kakva zemlja, olko pristati na „Poglavlje 23“ a kasnije i na mnogo šta toga, samo zato što joj je „ Neko iz Evrope ili preko Atlantika“ to rekao . . .Ćuran se grdno prevario.
Ali Ćuran, koji pojma nema, odnosno zatvara oči pred činjenicma, o kojim njegovi verni Ćurići ne blebeću, barem javno, a to je verovali ili ne na tlu Srbije – POSTOJNJE IZBEGLIČKE VLADE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE, istina samo sa zgradom i sekretaricom, POSTOJANJE PITNJA RATNE ODŠTETE, PITANJE SPORNIH TERITORIJA OBALE DUNAVA, PITANJE INA- e BATA-BOROVO i nekolicine sličnih preduzeća sa stotinama zgrada – objekata – lokala, te nada sve pitanje „Tobožnjih ratnih zločinaca, listom iz redova Novosadskog korpusa i 12 – tog Novosadskog puka „ a čija su imena postvljena „Na internetu“ . . .hm. . .a verovatno se nalaze i na drugim „Potražnim spiskovima“ te u globalu, i pitnja trpljenja špijunsko – destruktivne agenture, analogne „Kultursbundima“ koje se otvara, gotovo u svakom vidu postojanja hrvatskih kulturnoumetničkih društava od Subotice do Petrovaradina . Ćuran, motku nije mogao više da usere . . .niti da se grdnije prevari .
Đorđe Višekruna
