Jedva da se sastavilo nedelju dana od kako sam se vratio iz one nesrećne Ukrajine i mogu da kažem da čak i odande Srbija izgleda kao đubrište.
Jeste da se nema kao i kod nas, ali računi i proizvodi po radnjama i do nekoliko puta su jeftiniji, pa čak i oni uvozni kojih ima i u srpskim super, hiper i ultra marketima i šoping molovima kakvim nam prete da će da ih sagrade u Beogradu na vodi. A u Ukrajini izađem iz radnje sa punom kesom, a jedva da sam potrošio za hiljadu dinara. U Srbiji za te pare čovek može da kupi… Znate već šta.
I izbor robe je raznovrstan, pa je čak i kvalitetno. Ne samo kada je reč o hrani, nego i o kristalu, ćilibaru, porcelanu… Ko bi da se skući, pa eto mu Ukrajine, ušteda nadmaši trošak. Tako kupim cipele, pa okrenem telefon i javim majci da nam je Beograd postao poslednja selendra.
A radnji mnogo, i nema praznih kao u Beogradu. Ne dave trgovce i majstore porezima, ostavili su i narodu prostora da ponešto zaradi odgore, izmulja, kao što smo mi devedesetih. Pa se nekako još i može. Barem zasada.
I tenzija je manja. Jeste rat, ali ih Porošenko i njegovi ne dave. Pojave se na televiziji jednom dvaput nedeljno, da ne provociraju narod. A kod nas bi javili i da se Vulinu oprasi krmača, a Vučića već svuda.
Taman sam se lepo opustio, pa ko velim da odgovorim prijateljima na poruke na Fejsbuku. A tamo me sačeka priča o tome kako SNS botove Studio B anketira po Beogradu u svojstvu građana. Pa da Siniša Mali prodaje stanove u zgradama Beograda na vodi kojih nema, a zašta se hapsilo do pre koji mesec. A onda je Vulin ocenio da je vraćanje Šešelja u Hag zapravo napad na premijera i Srbiju, kao što je pre neki mesec zaključio da je puštanje Šešelja iz Haga zapravo napad na premijera i Srbiju.
Pa nas Dačić uvukao još malko u NATO, dao im pristup bazama i kasarnama. Ima da šetaju ovuda i mogu i da nas jebu, a da ih niko ne hapsi.
Isključim internet da ne povratim, a koji dan kasnije na ukrajinskoj televiziji imam šta da vidim. Poginulo u Beogradu sedmoro ljudi, piloti, lekari, beba…
Čim sam sleteo u Beograd izađe mi poveći herpes ispod nosa. Kao da sam namirisao da već spremaju odvratnu laž i da će da proglase pilote pijandurama samo da bi Lončaru i Gašiću spasli dupeta u ministarskim foteljama. Gadost se već dala naslutiti kada je Vučić rekao da ih ne da.
Zašto je važno što je RTS javio da Lončar čeka helikopter na „Nikoli Tesli“ kada Vučić kaže da nije tako? I što je pilot tražio da sleti na drugo mesto, ali mu nisu dopustili… I zašto je važno što je Gašić naredio Bandiću da se leti iako je brigadir znao da meteorološki uslovi to ne dozvoljavaju? Zašto je važno što komandant RV i PVO Ranko Živak ukazuje Bandiću to isto, da nisu ispoštovane procedure i kaže da piloti nisu obučeni za uređaj koji bi im pomogao? Pa lepo mu je Bandić rekao da mu je ministar naredio da se leti, šta se tu pita Živak? Ej, Bata Keramičar naredio!
Zna Bandić da ministri vole da se slikaju. I sam se kao Vučić fotografisao sa detetom u rukama onomad u snegu oko Feketića. Slikao se tako i Lončar. Dobro je to za karijeru. I što je sve to važno kada je Vučić stavio tačku: „Ne krivite pilote, oni su heroji.“
Pa ko krivi pilote Vučiću?
Ti si doveo Lončara i Gašića, ti si rekao da ih ne daš. Američki predsednik Ričard Nikson nije nateran da ode sa vlasti zbog afere Votergejt, nego zato što je lagao o Votergejtu.
I da ne zaboravim. Nije me Mišković platio.
Igor Kozarski, Vesti
