Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati, i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao.
Ovo je napisao, između ostaloga, Slobodan Jovanović (1869-1958.) koji je bio pravnik, istoričar, književnik i političar tadašnje Kraljevine Jugoslavije, čiji je značaj nemerljiv i danas.
Najgore u svemu je što takve poluintelektualce podržavaju i oni koji se ne nalaze među njima. Tačno se vidi struktura i položaj, a nije opravdanje koji si red, dupe je dupe, samo ga ovi pozadi ljube za manje para.
Od prvog do poslednjeg u nizu „dupeljubića“ pretežno pljuju ovog prvog. Valjda se smrad oseti toliko daleko. Ali, čemu to? Jer, ako si već „dupeljubić“ ljubu časno ili pak ako kritikuješ, beži iz te piramide. Samo nemoj da ostaneš toliko dugo, maltene do samog kraja, jer će smrad ostati večno.
Prolazićeš ulicom, a iz duše će ti smrdeti kao Gročica u letnjim danima. Samo oni kojima je zapušen nos, moći će da izdrže sa vama. Međutim, činjenica je da zapušenje nosa nije večno.
Možda je najbolje na kraju citirati Jovana Dučića i reći da se od rđavih se možemo odbraniti, ali glupak je jedini zločinac koji nas unapred obezoružava.
Ne treba zaboraviti na puku suštinu da nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.
Zato sve budale treba zapamtiti i ne dozvoliti im više nikada da dođu do ikakve vlasti. Ne brinite se, poznaćemo ih po smradu…
Željko Matorčević
