Gotovo da protekle dve – tri godine, od pojave najnovijih „Obojenih revolucija“ u Egiptu, Siriji i Ukrajini, nema ni jednog autora koji „Drži do sebe“ a da nije pomenuo zlokobnu rečenicu „Turska je sledeća“ tako da izbijanje ozbiljnih unutrašnjih sukoba u Turskoj i nije neka preterana senzacija .
Ipak, Turska je važila za „Zemlju pučeva“ u kojoj se vojska, nalazi pozvana, da na „Ozbiljan poziv naroda“ sa oružjem u rukama „Sredi stvari“ odnosno uspostavi ustavni poredak . Turska je, iako sa većinskim muslimanskim stanovništvom, ipak sekularna zemlja, sa jasnim podvajanjem crkve i države. Za ovakvo stanje, najzaslužniji je „Otac Nacije“ Kemal Mustafa, od milošte prozvan Kemal Ata – turk / Otac turske / .Pomenuti je, kako istorija svedoči, između ostalih proročkih reči izgovorio sledeće : Od sutra skidamo burnuse i kaftane – oblačimo odela i frakove, skidamo fesove – nosimo šešire i cilindre, pišemo latinicom – sa turskom ortografijom, računamo po gregorijanskom vremenu, matičar vodi registar građanskih stanja, venčava i razvodi i KRAJ PRIČE . Nema ali . . . Turska je od orijentalne despotije zakoračila u dvadeseti vek.
Turska sa svojih osamdesetak miliona stanovnika, i još ko zna koliko turkofilskih naroda u neposrednom okruženju, nije za potcenjivanje . Ne zaboravite . Turska je dva puta bila „Pod Bečom“ a Habzburška Monarhija, ni u svom najvećem naponu nije bila „Pod Stambolom“ . Turska čuva „Meki trbuh Rusije“ odnosno Kavkaz, kao i glavne tranšeje za prevoz sirove nafte iz „Rusije i Prirusije“ do Južne Evrope . Iako član NATO pakta Turska se zbog svoje snage malo osvrće na goropadnog „Ujka Sema“ što amerikance dovodi do ludila . Dali je u pitanju kliktanje Ujka Sema / Orao –simbol Amerike / ili tek prozaično pućpurikanje Ćurke / sličan je izgovor i pisanje na engleskom reči Ćurka i Turska / ostaje da se vidi .
Vojni pučevi i državni udari nisu istorijski ništa novo i nepoznato, kao i „Obojene revolucije“ . Pogrešno je vezivati pojavu „Obojenih revolucija“ za takozvani „Peti oktobar“ u Beogradu .Ta pojava vuče dublje korene, samo je obavijena velom zaborava. Preteče „Obojenih revolucija“ bile su velike turbulencije u sklopu tadašnjeg „Istočnog bloka“ odnosno Varšavskog pakta, krajem četrdesetih godina, u događajima poznatijim kod nas kao „Rezolucija Informbiroa“ . Istom prilikom je zbog insistiranja na „Demokratskim promenama“ od strane staljinističkih marioneta , u Albaniji ubijen je Koča Dzodze, u Mađarskoj Laslo Rajk i drugi, u Bugarskoj Trajčo Kostev i drugi , u Čehoslovačkoj Rudolf Slanski i drugi , svi listom rukovodeći državni i partijski kadrovi . . .danas bi ti događaji bili karakterisani kao „Obojene revolucije“ .
U tadašnjoj FNRJ istina, u slučajevima poznatijim kao „Izjašnjavanje za IB“ bilo je masovnih hapšenja i zatvarnja u logore, ali smrtnih kazni , osim u slučajevima vezanim za špijunsko – diverzantske akcije, danas poznatije kao „Terorizam“ nije bilo .
Godina šezdeset osma, pored svih „Svetskih omladinskih pokreta“ odlikovala se i masovnim studenstkim protestima, spontanim i neorganizovanim, u kojima su studenti uspeli da formiraju svoj Parlament, a Univerzitetu da promene ime u „Crveni Univerzitet Karl Marks“ . Mićunović i Čavoški tada mlađahni „Asistenti“ a kasnije lideri demokratskih primena devedesetih godina, bili su učesnici demostracija . . .
Obojena revolucija, ali jedna od najvećih i najobimnijih vezana je za događaje kraja osamdesetih godina . Dok je u Kini, velikoj i stabilnoj državi, problem postojanja velikog broja okupljenog „Spontanog i neorganizovanog naroda“ rešen uz upotrebu tenkova, dotle je tzv „Varšavski pakt“ prošao daleko gore, a najgore od svih bivši Sovjetski Savez, koji se „Raspao“ na tužan i sramotan način – bez ijednog ispaljenog metka. Dok su sovjeti tugovali – nemci su slavili . I dan danas se kao nacionalni heroji slave nemci, koje je stakleno oko kamere „Ovekovečilo“ kao prve koji preskaču „Berlinski zid“ a da specijalna policija na njih ne puca – jer uvažava realnost .
Ipak, par godina pre „Pada berlinskog zida“ , prostore SFRJ potresla je tzv „Jogurt Revolucija“ a nedugo potom i „Žuta greda“ . Ne ulazeći posebno u okolnosti „Izbijanja“ „Jogurt revolucije“ u kojima s epominju i izvesne nečasne radnje vezane za tada gotovo nepozntu pojavu – pederastiju, direktora jedne ugledne novosadske firme, koji je tobož ucenjivan od strane „Službe“ da ogromna sredstva iz akumulacije preduzeća – tada astronomskih tri miliona dolara, preusmerava u finansiranje mitinga „Događanja naroda“ . Kada je u tome razotkriven od strane pokrajinskih organa bezbednosti – poslužio se starim trikom, izvođenjem naroda na ulice, u stilu njegovog bačkopalanačkog partijskog druga, koji „Masu pali“ sa rečima „Kad se ja kao mađar ne bojim srba što ih se vi srbi bojite „ . Ostatak događaja je poznat .
Izvesne odlike „Obojene revolucije“ , iskreno rečeno, na njih me je podsetio i sličaj maltretiranja golobradih turskih regruta od strane „Ogorčenog naroda“ na ulicama Ankare i Istambula, imala je i takozvana „Intervencija“ JNA u zaposedanju državnih granica, u kom poduhvatu su nenaoružani regruti poslati u nepreglednim kolonama tenkova na granice sa Austrijom Italijom i Mađarskom / jednim delom / , još uvek postojeće SFRJ. Prvi dan je izveštavano tadašnje „Javno mnenje“ da je akcija u toku, drugi dan da je pred uspešnim okončanjem, a treći dan, izvinjavam se na sarkazmu, ali u pojedinim hrvatskim pisanim medijima, javljala se parafraza reklame slovenačke „Lesnine“ sa tekstom „Puna kola tres, tres, Slovenija les, les „ .Odnosno, broj zvanično mrtvih kretao se oko par desetina, dok je na žalost, prava brojka, u smislu „Tamne brojke kriminaliteta“ bila uvećana najmanje nekoliko puta .
Vojnici tadašnje JNA, vojsk ekoncipirane po ugledu na Austrougarsku vojsku, i njihovi oficiri, pa čak i najviši komandni kadar, uopšte nisu imali predstavu, ni gde idu, ni gde su zbasali, ni sa kim imaju posla . Mnogi od njih su glavom platili. Do dana današnjeg, nije „Razjašnjeno“ ko je dao naređenje JNA da se umeša u unutrašnji sukob . Istini za volju, tadašnje SR Slovenija održala je neku vrstu provizorijuma – izjašnjavanja, ne obazirući se uopšte na odredbe važećeg Ustava u kome je potrebno izjašnjavanje većinom – ali u svim republikama SFRJ . Karakter sukoba, groteskni prikaz tenkova na granicama, na čijim kupolama golobradi vojnici jedu paštete iz suvih dnevnih obroka, dok ih obilaze televizijske ekipe iz „Belog sveta“ a kada se kamere isključe, posebno obučeni „Teritorijalci“ slovenačke TO, za koje ne tvrdim kao izvesni autori, da su u pitanju delatnici „Posebnih namena“ sa opisom poslova bliskim belosvetskih „Vojskama sreće“ Blekvoteru, ili Triplkanopiju . . .odstreljuju ih kao tetrebe .
Po pitanju turske „Obojene revolucije“ koja se već duže vremena „Iza brda valja“ i vezuje za učešće USA u istoj, najnovije vesti govore da Turska / Erdogan / traži od USA izručenje izvesnog Imama Gulina, koga sumnjiče za organizaciju puča . Istom prilikom, Erdogan poručuje, da će „Ukoliko skupština tako odluči“ izraziti svoju saglasnost sa ponovnim uvođenjem smrtne kazne. Evropska Unija, pak tvrdi da će to značiti automatski prekih „Pristupnih pregovora“ . . .
Pojava golobradih vojnika, na turskom asfaltu, za vreme poslednjeg „Puča“ u Turskoj, ako je poslednji, iskreno se nadam, koji deluju dezorijetisano i rastrojeno, uopšte ne shvatajući zašto su tu dovedeni . Ta scena, asocirala me na „Kraj dinastije Obrenović“ u jednoj sekvenci, u kojoj se Pukovnik zaverenik, uznemirenoj vojsci obraća rečima :
„Vojnici, Kraljica je napala Kralja oko prestola – mi smo došli u pomoć kralju“ .
Zvanične brojke žrtava, o kojima je ponekad neumesno diskutovati, kreću s eoko tri stotine mrtvih, dok stvarne brojke, iako ne gajim preteranu sumnju , ipak ih sa rezervom uzimam nekoliko puta uvećane, verovatno nikada neće biti objavljene .
Nema sumnje, da događaji u Turskoj, naizgled podsećaju na ruski „Beli Dom“ odnosno pokušaj svrgavanje sa vlasti Borisa Jelcina, koji je na kraju dobio tragikomične obrise, poput nadrealnih slika obojene revolucije šezdeset osme u Beogradu, u kojoj studenti nose slike svoga Predsednika Tita, pojajući ode radosti u njegovu čast .
Šta se iza brda valja, odnosno šta se iza brda valjalo, to će, u nekoj bliskoj i dalekoj budućnosti, neki turski publicisti , ljubitelji istorijskih „Haš – Haš – Biznisa“ poput Šulcbergera, Dejvida Martina ili našeg Dedijera imati prilike da javnosti predoče – onda kada to više politički nikoga ne bude interesovalo .
Turska „Obojena revolucija“ otišla je, planirano ili neplanirano, u crveno, boju krvi . . .
Đorđe Višekruna
