Ђаво у детаљима власти

Кажу да је највећа победа ђавола то што је успео да убеди људе да он не постоји и да све наше лоше приписујемо судбини, док он сам чучи у детаљима, одлукама и нашим делима. На тај начин избегавамо личну одговорност и не реагујемо како бисмо исправили последице..
Пише: Горан Пекарски
.

Јуче, на проширеној седници Владе, којом је председавао председник Републике, видели смо покушај „егзорцизма“, односно „истеривања ђавола“ из наших министара. Обред је трајао доста дуго, али изгледа да није успео. Можда ђаво и није у министрима који постадоше то што јесу само зато што су имали неке препоруке засноване на аргументима „знам га“ или „знам је“, или су учествовали у наградној игри „Узми рачун и постани министар“. Сумња се да су душу трампили за фотељу, али се верује да „егзорцизам“ може спроводити само особа чистог срца и велике вере. Неверник то не може урадити, јер ђаво не бежи од својих.

Из излагања председавајућег могло се штошта чути, али и научити. Чули смо да „ђаволчићи“ не желе да доносе одлуке и да не би требало да буду ту само зарад привилегија у облику службеног аутомобила, возача и секретарице, већ да су доведени, односно да им је дата могућност, или обавеза, да потписују и да стоје иза својих потписа. Могли смо чути и да им се замера што су мислили да им је задатак да се довољно обезбеде, како себе тако и породицу, и да их, наизглед, не интересује добробит грађана. Могли смо, на наше изненађење, чути да се председник понудио да он сам потписује све одлуке, али да има једна ситница, мали проблемчић, а то је да Влада треба да га овласти. Ја сам се изненадио да председник државе није овлашћен да доноси и потписује одлуке Владе. Ево, још се чудим.

У даљем обреду схватили смо да наше молитве о истеривању још увек неће бити услишене, јер се неке ствари морају одрадити. Мора се одвојити 5 МИЛИЈАРДИ евра за обнову водоводне мреже у Ужицу. Претпостављам да ће у ту цену бити урачунат и крак водовода који ће ићи до Зајечара, Зрењанина или Оџака, а надамо се и до Ритопека. Неки чудни људи се згрануше на изнету цифру, али шта је то 5 милијарди. Додуше, некада смо велике радове мерили у стотинама хиљада евра, онда у милионима, али сада смо то умножили са 1.000 и основна јединица за чуђење постала је милијарда. Зашто је то тако? Милијарда је изгубила смисао после њене промоције у кампањи ЕХПО, јер шта је 5 наспрам 18. Кад има за ЕХПО, биће и за водовод.

Хајде да ову мизерну свотицу упоредимо са неким другим радовима, исто битним, али некако капиталнијим. Узмимо, на пример, изградњу пуног профила ауто-пута. Узмимо да цена није 6 или 8 милиона, него — „ма нека“ буде — 10 милиона по дужном километру. За тих 5 милијарди могли бисмо урадити 500 километара ауто-пута у пуном профилу. На сам помен те цифре, на том састанку, настао је мук. Мук одобравања и мук схватања. Мук способности и храбрости. Мук озареног гледања раширених очију у предузимљиву храброст. Сваки од министара, или директора предузећа, је тог трена схватио да се тако нешто безпоговорно мора подржати, јер је то интерес грађана Ужица, али и опстанка на функцији.

Агломерација Ужица броји око 78.000 становника, па испада да ће се за сваког грађанина појединачно издвојити око 64.000 евра. Скромно, као цена једног стана у Ужицу или предсобља у Бг/Х₂О. То је охрабрујућа вест и тачно се види размера бриге за бољитак грађана и реалност исказане цене пројекта.

Када се види колика је брига власти за сопствене грађане, човек се запита — а зашто наша опозиција напада ове предузимљиве и пажљиве људе? И док их та и таква опозиција напада, има и оних спавача који не бране власт директно, него је „храбро“ бране нападајући све ове незахвалне из опозиције и из студентског покрета. Да се захвалимо ономе ко их је осмислио, оформио и можда финансијски поткрепио. Њихово појављивање прави јасну разлику међу људима. Овакви ставови јасно показују ко до сада никада ништа није био, али и ко никада неће бити. Ова мудра прокси-подршка владајућој групацији има за циљ деструктивне позадинске борбе унутар студентско-опозиционих редова. Треба обесхрабрити и ућуткати појединце који не схватају величину и важност онога што државно руководство прави и гради.

Власт је вечна док су јој овакви верни. Ти наши прокси-позадинци, који се боре из дубоке илегале попут „Отписаних“, као што је онај са конспиративним именом Буљодраг из Калу-ситија, немају сумњу да власт ради добро и нигде нећете чути, нити прочитати, лоше критике према режиму. Насупрот томе, увек ће се пласирати текстови некаквих „буљодрага“ који упозоравају да студенти и опозиција угрожавају правни поредак, као и лик и дело врховног. Такође, критика иде ка дискредитацији оних који дозвољавају себи право да се јавно залажу да се спроведе правни поступак због истине о паду надстрешнице, корупцији, злоупотреби овлашћења и тако неких (зло)дела. Још већу муку им задаје подршка, макар она била и пасивна, али искрена, од људи који су већ годинама против ове политичке хидре.

По устаљеном шаблону показује се да је за активацију успаване ћелије под шифром ‘Дијана’ довољан сам помен те речи; у том тренутку следи буђење и отпочиње унапред пројектовани задатак те групице из мрака — вршење притиска и систематско разводњавање заједнице. Стално исте приче и стална иста етикетирања имају за циљ да створе утисак морално-политичке неподобности читаве групе активиста.

Као што на почетку написах, само човек чисте вере и срца, без политичке прошлости, може указивати на сумњу у квалитет других у заједничкој борби — ако је она заједничка. Очигледно није, јер свако ко покаже жељу, вредност и хтење да угрози овај систем, одмах је, по активацији кода „Дијана“, стављен под интелектуално скромну, може се рећи патолошку, паљбу ових нинџа корњача. Ко је од те шаке тајанствених канализационих ликова Рафаело, Донатело, Микеланђело или Леонардо није ни битно, јер сви су они војници оног пацова — Сплинтера.