Do izbora dva putića idu sa dve strane … Bilo bi dobro kada bi do izbora vodila dva putića, ali kako se čini, izgleda da vreme čini svoje i da će ih biti mnogo više.
Jedan put, koji vodi ka izborima, je ovaj kojim korača Vučić i njegova svita, a drugi je onaj kojim idu studenti, ali veliki deo opozicije nije krenuo njime.
Opozicija ima zadršku prema formiranju liste sa kojom bi studenti izašli na izbore jer studentska organizacija odbija učešće prepoznatljivih političkih likova na spisku od 250 imena. Problem nije samo u listi nego i u izvršnoj vlasti koja bi se pravila posle izbora. Često se postavlja pitanje koliko je ozbiljna priča nezavisnih eksperata u eventualnoj vladi? Mnogi politički faktori iznose sumnje da bi ta Vlada mogla biti kolektiv sa jedinstvenim stavom i određenom programskom vodiljom. Nesumnjivo je da bi svaki ministar bio ekspert u svojoj oblasti, ali ministarstvo se ne sastoji samo od ministra. Ministri po definiciji sprovode programe onih koji su ih delegirali na te pozicije i oni su poluge u odlučivanju, odnosno poluge učešća u vlasti političkih organizacija. Strah od nezavisnih i ni sa čim kontrolisanih pojedinaca nije bez osnova. Za sada nema postignutih dogovora oko učešća svih političkih faktora na jedinstvenoj listi, a sudeći po stavovima pojedinih aktera i početka zavade među njima, to se teško može i ostvariti.
Drugim putem ide vlast. Taj put je blatnjav i krivudav. Tim putem teško da bi se iko odlučio ići da nema neko teško moranje. Vučić je odabrao put razvlačenja i kupovine vremena bez obzira koliko će se blata zalepiti na cokule. Praće ih kada „pobedi“. Vučić računa da vreme radi za njega i da što više prolongira izbore to će situacija biti povoljnija po njega. Igra se sa pozivima na pregovore, sa jedne strane, a sa druge represija prema građanima se pojačava. Na blokade odgovara šetajućom svitom blokadera koju, dobrim delom, plaća, a na krvavu šaku odgovara krvavim srednjim prstom. Na povike „Izdajniče“ odgovara „Aco Srbine“, na jaja odgovara pirotehnikom, a na flaše sa vodom, pendrecima. Da bi održao kult velikog lidera trči po svetu i pokušava da se slika sa svetskim velikanima, a zadatak režimskih medija je da te debakle pretvara u vrhunsko poštovanje sveta prema njemu, a onda i prema Srbiji, ali samo radi njega. Setimo se „Vučić amigo“ ili kineskog „Vučići Vučići“. To niko nije ni video, a ni čuo, ali mediji prenose, a njima se „mora“ verovati.
Od izbora ove godine nema ništa. Izbori ne odgovaraju ni vlasti ali ni opoziciji. Odgovaraju narodu ali je pitanje da li bi se sada išta promenilo na onaj način kako bi svi voleli ili bi se situacija zakomplikovala još više.
Vučić računa da ovo medijsko sniženje cena do Nove godine pokaže nekakav rezultat sa ciljem da ga ponovo produži za još 6 meseci. Takođe računa da će „Sinišin“ prosečan lični dohodak građana od 551 Evro uspeti da pokrpi i zamaže ovo drastično poskupljenje struje od 8% koje će na kraju građane koštati 30%. Prikriva se skidanje donje granice skupe struje za 25% i eto jeftinoće. Ubeđuju se građani da je cena struje u Srbiji jedna od najnižih u Evropi, bez obzira što tu najjeftiniju struju mi plaćamo papreno skupo, i to prolazi već duže vreme. Ista priča je i sa gorivom. Srbija ima najjeftinije gorivo u Evropi, a najskuplje se plaća jer akcize, takse i porezi, transport, zarade i marže, „reprezentacije i manipulacije“, multipliciraju osnovnu cenu. Nada se, najbolji student prava poreklom iz Ćipuljica, da povećanje penzija od 12% može penzionerima da pokaže da on brine za njih i ako će zbog poskupljenja energenata poskupeti, i hleb, i mleko kao i sve ostalo. Verovatno će mu i ovog puta to poći za rukom jer penzioneri koji tvrde da ništa nemaju i da je život težak i dalje pokazuju simptome Stokholmskog sindroma.
Ukoliko vlast proceni da nove obmane nisu dale pozitivne rezultate po nju samu, izbora neće biti ni u aprilu.
Živeće ovaj narod. Živeće bedno, ako se ne trgne, ali će ipak živeti.
Parola „Ovco Srbine“ tako dobro oslikava trenutna dešavanja.
Goran Pekarski
Naslovna: Žig info/ veštačka inteligencija
