Видно је, на лицу председника Србије, да све ово што се дешава оставља траг. Мора се признати да није лако, дуже време бити неприкосновен, а онда схватити да су „деца порасла“ и да им је доста те и такве врсте неприкосновености. Каже Вучић да „држава“ неће дозволити да се разна дела догоде против ње и закона и да ће „држава“ реаговати.
„Л’Éтат, ц’ест мои“ или на српском „Држава то сам ја“ су речи које се приписују француском краљу Лују XИВ. Луј, Краљ Сунца, живео је већим делом у 17. веку и умро је почетком 18. века, а сада је 21. век. Да ли је могуће да је свет напредовао, а да појединци и даље мисле да се сунце окреће око њих?
Није држава мета протеста. Државу нико не напада. Од државе се не тражи ништа, али сви би били срећнији да се држава није заразила корупцијом, непотизмом и простим криминалом. То је оно што грађани желе да промене. Када се полицијски званичник, путем телевизије, обраћа гледаоцима и каже да ће полиција заштитити све институције, зграде и људе од оних који би могли да их угрозе, и да ће полиција одлучно наступити против криминала – сви то морамо подржати. Због тога и постоји полиција и службе безбедности. Ту нема ништа спорно, али стекао се утисак да је то веома једносмерна активност и уперена од изнутра ка споља. Уперена према онима који траже да полиција и тужилаштво баш то раде – како према појединцима који носе оружје без серијских бројева, тако и према онима који се баве криминалом, а поседују заштиту због своје страначке припадности, функције коју обављају, рођачке, кумовске или другарске везе. Проблем јесте када појединци носе оружје и то се не сме дозволити. То да ли имају серијски број или немају, за грађане није толико битно.
СТОП ОРУЖЈУ – СТОП СИЛИ
Председник у свом маниру драматурга рече како се нелегално оружје, без серијског броја, користи за тешка дела и убиства. По тој логици, пиштољ са видним серијским бројем се не користи за тешка дела и убиства. Испада да је такво оружје више за хуманитарни рад и добра дела, али то су само тренуци када неко жели да покаже да дубље размишља од осталих, а у ствари само избацује празне мисли и нелогичности.
Држава неће дати налог полицији да реагује. Држава неће осудити свој народ што је брани. Држава жели да се излечи. Ово је НАША држава. Твоја и моја, НАША. Могла је бити и његова, зато што је добио поверење грађана, али није добио сагласност да је потчини и приватизује. Државу ће бранити њен народ. Браниће је од свих, али овога пута не од оних који је грицкају споља, него од оних који је кидају изнутра.
Полицијски званичник рече: „Постоје начини да се искаже незадовољство.“ Да, постоје, а протести спадају у легалне начине исказивања незадовољства грађана. То што су се протести умножили и сгустили је знак да је ситуација у држави све лошија и лошија. Нико из владајуће гарнитуре не треба да се плаши мирних протеста ако је чист и исправан, али очигледно нема, или је врло мало, оних који су исправни.
Студенти најављују мирне протесте, а власт шаље поруке да неће дозволити немире. Које немире? Од кога немири? Зашто власт од Гандијеваца прави Атиле? Зашто се унапред прети сузбијањем немира, а немира нема? Постоји брига и жал за Србијом, али постоји и захтев за изборима и оставкама. Полиција нигде и никада неће успети против свог народа јер и она је део тог истог народа. Могу се употребити, али сви ти потези су краткотрајни и веома реверзибилни.
Да би се вратио мир, и нада да у Србији има живота, потребне су оставке и нови избори.
Субота, 18 часова, Славија. Дођите да миром терамо агресију.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација- Жиг инфо/вештачка интелигенција
