Ексцентрици кроје пут света, а „луди“ су само они који верују у сервиране истине

Последњи квартал 2025. године најавио је буран почетак 2026. После састанка Трампа и Путина на Аљасци почела су чудна дешавања на европској сцени, али и на Западу — преко Атлантика.

Има једно старо и уврежено мишљење да, када се сиромашан човек понаша чудно и ван одређених, очекиваних норматива, за њега се каже да је луд; али када се богат човек, или човек на високом положају, тако понаша — онда се реторика мења и он је само ексцентрик. Изгледа да је свет кренуо путем који трасирају ексцентрици, а лудаци су само они који верују у сваку исправност која им се сервира.
.
Пише: Горан Пекарски
.

Америка је подстицала почетак политичког заокрета Украјине према Русији, а Украјинци су поверовали да је њихова срећа преко Атлантика већа него она — одмах ту, преко границе. Да чорба не би била недосољена, умешао се Борис Џонсон после већ практично склопљеног мировног договора између Украјине и Русије на самом почетку СВО 2022, и дошапну нешто Зеленском. Рат се наставио. Игром случаја, када комедијаш постаде председник, што је боље него гробар, нормално је очекивати да држава постане комедија. Када је држава комедија, живот у њој постаје трагедија. За разлику од Украјине, код нас је на власти трагедија, а живот нам је комедија. Неки кажу да је више сатира, али не због самог значења, него због корена те речи који подсећа на сатирање.

Интервенционистичка политика Америке, заснована на Монроовој доктрини, поново се активирала и Трамп креће у „ослобађање“ Венецуеле од природних богатстава. Вероватно се очекивао и велики плен у виду тона и тона резерви у злату, али испаде да су оне склоњене одмах по првој најави могуће америчке интервенције. Неки извори кажу да су укрцане на неки танкер, из руске флоте у сенци. Претпостављам да у томе има истине, јер сведоци смо да Американци јуре за сваким пловилом и заплењују га, не би ли пронашли драгоцени терет. До сада су заробили седам танкера, али изгледа да је та златна лађа одавно отпловила.

Да је ексцентризам склон експанзији показује се и на примеру Гренланда, који је напрасно постао потреба за одбрану Америке. Гренланд је данска колонија, веома удаљена од Данске, а истина је да се налази на трајекторији којом би могао да се изврши ракетни напад Русије, са Нове Земље, на Америку. Наравно да то равноземљаши, као напредни новокомпоновани интелектуални сој, не би могли да схвате, јер по Меркаторовој мапи, у развученом стању, то је много далеко и „није у линији“. Наравно да они који су бар минимално запамтили како изгледа планета Земља, односно они који имају и знају шта је глобус, јасно виде да је то пречица која Америку ставља у незавидан положај.

Појава Орешника и брзина од 13.000 километара на час, са „пријављеним“ дометом од 5.500 километара, ствара ситуацију да је сваки секунд за реакцију битан. Подсетимо да Орешник има шест независних бојевих глава са јасним навођењем, али и са променљивим трајекторијама у последњој фази лета. Постоји и опција да свака бојева глава има по шест подмуниција, па се тако прави киша пројектила. У Украјини је до сада Орешник употребљен два пута и оба пута није имао експлозивно пуњење — ни конвенционално, ни нуклеарно. Чиста и разорна кинетичка енергија огромне брзине и великог разорног дејства. Попут метеора.

Да ситуација буде озбиљнија, професор Момчило Милиновић, инжењер који је цео свој век провео на развоју ракетних мотора и ракетне технологије, стручњак за џет, рамџет, скрамџет моторе, у једном интервјуу је изјавио да је Орешник само први у низу и да је једини практично употребљен, али да иза Орешника иду још три пројекта у разним фазама. Како професор рече, долазе ракете Совина, Кедар и на крају Градијент. По начину на који је изнео ову информацију, и уз искрену озареност на лицу професора, видело се да је овај ракетни стручњак професионално одушевљен.

Наравно да све ово доводи Трампа, који исправно верује да је Земља округла, у ситуацију да мора обезбедити Америку из тог правца. Да ли је то основана бојазност или није — у овом тренутку није, али како Европа креће са ратном реториком према Русији, ко зна шта ти ексцентрици могу да изазову.