Očajni ste? Pakujete kofere? Vrtite glavom u neverici? Ne brinite. I ja sam isto radio. Jedino što nisam pakovao kofere. Tek kad sam pogledao cifre, rekao sam da sam – zasigurno – bio u pravu.
Hajde sad malo hladne glave, da se pozabavimo matematikom. Iz ovog jednostavnog sabiranja videćete zašto kažem da su ovi izbori označili početak kraja Srpske napredne stranke.
Kada pogledate procentualno koliko je ko osvojio glasova (sve sa slučajevima krađe koji su dokumentovani video snimcima), s pravom vas podiđe jeza. I mene je podišla sinoć, kada su saopšteni prvi rezultati.
Izbori na kojima je SNS razvalio, masakrirao, desetkovao, ubio, ponizio – kako god opoziciju, bili su izbori 2014. To su izbori koje će Aleksandar Vučić pamtiti dok je živ: Kao zenit svoje moći i svog statusa polubožanstva.
Na tim izborima, stranka Aleksandra Vučića sa njegovim koalicionim partnerima odnela je 158 poslaničkih mesta. Od toga je SNS nosila 131 poslanika, Ljajićev SDPS 10 fotelja u Narodnoj skupštini, Nova Srbija 6, SPO – DHSS 5, Pokret socijalista 3, Karićev Pokret snaga Srbije 2, Ujedinjena seljačka stranka 1, Bošnjačka narodna stranka 1 mandat.
Na nedeljnim izborima, stranka Aleksandra Vučića je sa svojim koalicionim partnerima osvojila 130 ili 131 poslaničko mesto. Od tog broja treba izdvojiti mandate Ljajićevog SDPS-a, Krkobabićevih penzionera gladnih vlasti, ništa manje alavih Julinovih socijalista, SPO-a, Srpske narodne partije Nenada Popovića koji je uneo svež kapital u koaliciju, Pokreta snaga Srbije i „Samostalnog“ DSS-a. Ujedinjena seljačka stranka i Marjan Rističević su se utopili u SNS u međuvremenu.
Razlika je, dakle jasna: 27 (ili 28) poslanika manje za Vučićevu „naprednu“ opciju.
Zato je bio kiseo. Zato nije nazdravljao. Zato se nisu grlili, pevali, igrali kolo i skandirali. Zato ni naprednjaci po Srbiji nisu bili previše veseli: „Generalštab“ je vojsci glasača naredio da se prebaci 50 odsto u svim sredinama. U mnogim sredinama – jedinice na terenu ni izbliza nisu ispunile zadatak.
A IVICA? BEZ MARICE?
Vučićev dojučerašnji (a možda i budući) koalicioni partner, SPS na izborima 2014 osvojio je 44 poslanička mesta. Od toga, Dačićevcima je otišlo 25 mandata, PUPS-u 12, a Jedinstvenoj Srbiji – 7 fotelja u zdanju Narodne skupštine.
Na izborima održanim u nedelju, koalicija SPS – JS osvojila je 30 poslaničkih mesta. 14 manje nego prošli put.
Zato je Veliki Vođa bio kiseo. Zato je i Dačić bio kiseo.
Velikom Vođi ponovo treba Dačić. A Dačić je svestan da će, ako ponovo potpiše koalicioni sporazum sa Velikim Vođom – stranku osuditi na drugu političku smrt, iz koje će se mnogo teže reinkarnirati nego prošlog puta.
Dačić je bio kiseo i zato što zna da će mu stranka teško izdržati finansijski udar koji će se silinom cunamija ustremiti ukoliko odluči da bude opozicija.
DAJ VUKU DA SE VUKUJEMO
Druga opcija za Aleksandra Vučića jednako je nepovoljna. Radikali. Iako se povremeno čuje kako jedni s drugima nikako ne mogu, politički otac Velikog Vođe u nedelju uveče je vrlo pomirljivo govorio o rezultatima.
Zli jezici (da li baš zli?) bili bi skloni da kažu kako su Svpski vadikali spvemni da budu koalicioni partner sa svojih dvadesetak poslanika.
Objektivno, to bi šokiralo evropsku administraciju. Barem deklarativno. Jer znate, nije problem kada imate poslanike proustaške provinijencije u Briselu, ali je neviđeni problem ako bi šovinista i ultradesničar došao iz Beograda. Naročito posle sapunske haške opere.
Bio bi to alibi da nam se kaže „E, ne može se u EU“.
Ali bi pokazalo (i dokazalo) još jednom da je na političkom nebu Srbije – sve moguće. Uostalom, u Evropskom parlamentu ima stranaka koje su toliko desno orijentisane da je Vojvoda od Lisovića za njihove lidere tek nadrkana pojava i ništa više.
KO TREBA DA SLAVI, A KO DA STAVLJA KATANAC
Što se tiče stranaka, najviše razloga za zadovoljstvo u ovom trenutku treba da imaju pripadnici pokreta Dosta je bilo. Da se ne lažemo: Za dve godine sa minimalnim ulaganjima i ultra-upornim aktivistima, bez ikakve polazne tačke, bez uporišta u Skupštini Srbije – do šest odsto glasova…
Upravo pripadnici DJB imaju i najviše razloga za nezadovoljstvo, jer su na nekim mestima, kako govore izveštaji, baš oni prilično pokradeni, što se vidi u nekim velikim gradovima.
Članstvo DS-a (i koalicije) i onog drugog DS-a (Borisovog, sa Čedom i Čankom) treba da slavi na sva zvona što su ušli u republički parlament. Krajnje je vreme da te političke grupacije ozbiljno izanaliziraju promašaje i katastrofalan imidž njihovih lidera, koji je ugrozio opstanak ovih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali i da možda prvi put iskreno kažu – vreme je da „veliki igrači“ budu smenjeni. Pre četiri godine kaznili su ih beli listići. Pre nepune dve godine kaznili su ih sopstveni članovi. Sada ih je kaznio DJB.
Mnogo razloga za slavlje ima i u koaliciji Dveri – DSS. Posle svih izdvajanja i preletanja, cepanja članstva i jedne i druge stranke, uspeli su da zgaze na crtu od pet odsto.
Ipak, neko na političkom nebu Srbije treba da stavi i katanac.
CeSID. Zbog svoje uloge u manipulacijama tokom izborne noći.
ŠTA SAD?
Ništa. Spremajte se za sledeće izbore. Po mojoj proceni, kao što već rekoh, oni će biti održani do kraja 2017. Na njima će levica konačno imati za koga da glasa. A desnica – neka se pazi. Na tim izborima SNS će biti na rubu propasti. Budite sigurni u to.
