Глобално препакивање карата: Да ли „стара дама“ остаје сама на ветрометини?

Да ситуација није превише озбиљна и да потенцијално за собом не вуче озбиљне последице по човечанство, могли бисмо да ово посматрамо доста мирно. Можда из фотеље и са кокицама, јер шта може да нам се деси горе од овог што већ имамо?

Америка је напала Венецуелу и отела легално изабраног председника једне суверене државе. Европа је то посматрала веома смирено и са благом дозом квазинегодовања, али и са позадинским одобравањем, јер њихов „велики брат“ може да ради оно што сматра пожељним. Русија је и даље била „зло“ које прети миру у Европи и суштинска опасност по НАТО. Нико од тих европских јастребова није схватио да је Америка званично променила назив Министарства одбране у Министарство рата. Нико није прочитао нову стратегију Америке у којој Русија више није означена као примарни непријатељ, већ је њено место, по тој новој доктрини, преузела Кина. Нико није схватио да се неке ствари плански померају у правцу који само неупућен или незаинтересован човек не би видео.

Пише: Горан Пекарски

Обичан човек можда и не би, али они који би требало да су политички и глобално заинтересовани и писмени, они би требало да се замисле и да размишљају мало дугорочније. Нису позиције лидера замишљене за брзо склањање белих кесица и кашичица са стола када уђу новинари. Нису поједини дошли на руководећа места да би стално шмркали и трљали нос, или бечили очи тражећи неке сподобе около по просторији.

Америка је направила заокрет и одустала од финансирања Украјине јер је схваћено да је то бацање новца у бунар. Европа је скоро све оружје које је деценијама складиштила дала Украјини и остала је на резерви. На испарењима. Трамп је, виспрено, попут бизнисмена, дао предлог да и то мало што имају дају Зеленском одмах, а да од Америке купе ново – наравно да плате, па да сачекају испоруку. Европа, шта ће, одмах је пристала, јер без Америке нам нема опстанка.

Ослабљена Европа, и војно и економски због санкција уведених Русији и заоштравања са Кином, и даље није схватала да се нешто дешава на глобалној сцени и да ће фиктивни сукоб „слонова“ довести до много изгажене траве, а да ће се на крају учесници договорити и поделити територије, тј. интересне зоне. Коме ли ће припасти „стара дама“? Кини сигурно неће.

Док су дрека, очи и прст упрти у Русију, и док се стално виче „вук, вук…“, нико није приметио да се „лисица“ спрема да очерупа кокошињац отпозади. Гренланд. Какав диван зелени назив за острво које је 80% прекривено ледом, а остатак каменом. Једва се негде нађе мало зеленила и ту је једино настањено подручје. Слушајући пре неки дан вести, чујем да су лидери пет странака на Гренланду заузели став да Гренланд припада Гренланђанима. Педесет хиљада становника се поделило у пет странака, па сам у први мах помислио да је то острво настањено нама, Србима.

Док се чека одлука Конгреса и одобрење на захтев Беле куће да се изврши анексија Гренланда, Европа се врпољи и прети. Прети здруженим снагама неколико земаља које су спремне да оружано одговоре Америци ако покуша да дође на острво. Позивају се на члан 42, став 7 Уговора ЕУ који се односи на заједничку одбрану уколико било која чланица ЕУ буде нападнута, али има само један мали проблем. Одлука мора бити једногласна. Нема прегласавања. Мислим да ће Европа у том неусаглашавању наћи изговор да не реагује или ће кршењем поступка доношења одлуке, и гажењем ставова оних који неће да суделују у томе, започети своје урушавање. Већ се наслућује да Словачка, Мађарска, па и Хрватска неће дати свој глас. У питању је и грчки, као и турски глас.

Европа која стално плаче Трампу на рамену да је спаси од Русије сада прети свом заштитнику. Биће интересантно посматрати европске паунове како шире репове и како се кочопере, а неће ни прстом, ни ногицом мрднути. Ако је Америка наумила да узме Гренланд, она ће то урадити јер зна колика је снага иза европског шареног перја.

Док се развија европски страх од Русије и Кине, а и од Америке, још једна иницијатива долази од америчког председника коју је Москва узела у озбиљно разматрање. Предлог је да се оформи ексклузивни клуб пет најјачих економија под називом „Цоре-5“ или скраћено Ц5. Тај клуб би чинили Америка, Русија, Кина, Индија и Јапан. Идеја је да се избегне глобализација и да се изгради нова међународна архитектура. Ц5 би требало да замени и Г7 и Г20. Овај предлог потпуно искључује Европу, Британију, Канаду и Аустралију. Искључује глобалисте, Сороша и Давоски форум. Оваквим предлогом Америка би покушала да предупреди БРИКС, јер би избацивање долара као платног средства довело до великих проблема унутар Сједињених Држава.

Све више се верује да ће се економска ситуација у Европи додатно отежати и закомпликовати. Све је више оних који сматрају да лако може доћи до слабљења Уније и до чарки између европских земаља, па и до сукоба, јер познато је да су се сва велика царства распала изнутра и да је то по правилу праћено губицима живота. Има и оних који верују да ове најгласније европске државе, оне које позивају на рат са Русијом, то у ствари раде због сопствених припрема за сукоб унутар савеза. Вероватно су због тога Пољаци најажурнији у јачању сопствене војне моћи, јер су они тампон између Немачке и Русије. Они имају исконски страх од Русије, али и од Немачке.

Како ће ово све да се распетлава и у ком правцу ће ићи, видећемо. Видно је да се и код наших перјаница створио страх после интервенције у Венецуели и да се „Кобрама“ обезбеђује 10.000 квадратних метара новоизграђених у прелепој згради, како би се додатно обавезали на верност и послушност. Видимо да се додатно купују ПВО системи како би се упозорили потенцијални спољни непријатељи, мада не знам који су то непријатељи јер имамо изузетне односе са свим лидерима света. Трампу смо нудили Генералштаб, Макрону дали аеродром, метро и спалионице. Од Француске смо такође купили радаре домета 200 и 400 км, а и преплатили Рафале; од Кине довукли све и свашта, а и ту је „челично пријатељство“ засновано на експлоатацији Србије. Од Израела смо такође купили ПВО системе великог домета. Руси су нам дали авионе и тенкове, али и гас по најнижој цени. Мађарска нам је пријатељ, Словачка такође, Урсула нам је мајка, Мерц и Стармер ујаци.

Ето, стварно не знам ко би био против наше врхушке? Остали су само Хрвати. Њих наша власт не вади из уста. Мора да су они, јер видимо да је највећа „увреда“ која може да се изрекне некоме ко не подржава власт – „усташо“. Да ли то оне који то вичу чини партизанима или четницима? Или можда патриотама? Да ли је то вређање других или храбрење себе? Врло брзо ће се неке ствари разјаснити и знаћемо на чему смо. У Европи, свету, али и код куће.