Прошла је интересантна недеља. Студенти кренули за Стразбур, а са Косова кренули наивни да подрже оног који је све њих већ поклонио Куртију. Весићев адвокат приведен због насиља и позитиван на наркотике.
Вучићев пријатељ Трамп увео царине на српске производе од сјајних 37%, али то не треба посматрати као однос две државе. Нема ту ништа личног, то је посао и интерес Америке, али зато Генералштаб и команду коњице треба схватити лично и то као однос два другара. Наравно, за интерес Србије никога нема да се бори. Бар да гукне ако сме.
Опет се показало да Вучић води две погрешне политике. Наравно спољну, али и унутрашњу. На спољнополитичком пољу Европљани, али и свет, схватили су да је Вучић веома слаб играч под притиском и да ће за шаку опстанка на власти чинити много тога што њима може пасти на памет. Опет је ишао снисходљиво да преговара за литијум, а и даље тврди пазар да је ЕКСПО сјајна прилика за Србију да се развија. На унутрашњем пољу ништа се није променило. Исти народ, исти јахачи.
Тврдоглавост, осионост, нестручност и алавост су и даље главне особине носиоца власти, од председника државе до последњег функционера на општинском нивоу. Да раде не знају, али зато одлично знају да се ударају у груди и ђипају од скупа до скупа кунећи се на верност највећем сину околине Бугојна. Вучић, без идеје. Студенти му завукли, па не ваде прст из ока. Не сналази се и нема адекватне одговоре. Зна само да копира и да покушава да обесмисли сваку паролу која му се пришије, као и сваку истину која се обелодани. Кренуо је са изласцима из фрижидера, а сада шета некакве мајице са неиновативним паролама. Можете мислити, и он је Ћаци?
Има једна ствар која је на мене оставила позитиван утисак и дошла је као порука са Главног одбора Демократске странке.
Са тог састанка је послата јасна порука свим актерима политичких дешавања у Србији. Нови председник Демократске странке је послао поруку да Демократска странка: „остаје посвећена стварању најширег народног фронта у борби за демократију, смештајући у фокус подршку фронту академске заједнице“. У даљем обраћању Миливојевић је додао: „Сарадња са свим друштвеним актерима је нужна, а странка ставља грађанима на располагање све своје капацитете потребне за заједничку борбу.“ Порука је сасвим јасна. За ову Демократску странку и за новог председника заједничка борба зарад остваривања заједничких циљева је неупитна. Сви треба да стану под један кишобран да би се напредњачка власт склонила.
Како је то освежавајуће после дешавања на локалу, у Гроцкој. И одавде је послата порука, неких бивших демократа, да само они треба да се питају и да само они треба да постоје. Та себичност и политичко дилетанство које је покушало да се мимикријом камуфлира у опозиционог предводника завршила се баш онако како је и требало. Пропала је, али то је добро. Млади су, без искуства, и надам се да су схватили како треба да се ради када постоји заједнички противник. У ствари, ако постоји заједнички противник? Можда оно што је већина опозиције означила као противника, за поједине није супротна страна? Можда је то баш она страна којој теже? Кажем то зато што се и даље веома тактизира, да не кажем избегава, у вршењу притиска на општинску власт и огољавању напредњака. Као да их неко штеди. Надам се да је то само привремено и да ће рацио преовладати.
Сви у једну колону и сложно јер само тако се може победити машинерија СНС-а.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација- карикатура: Жиг инфо/вештачка интелигенција
