Аристотел је својевремено написао, а остало је забележено, да најтежи облик тираније долази пред сам њен пад. Многи су убеђени да је ово што нам се сада дешава баш таква ситуација и да ће она постепено ескалирати јер се појединци грчевито држе власти и не желе да чују грађане. Они и даље настављају по старом и постепено заоштравају ситуацију својим несмотреним потезима.
Интересантно је да у самом почетку ово зло није деловало тако. Бар га ја нисам тако доживљавао, а имао сам прилику да га посматрам изнутра. Први мандат је дошао са коалиционе листе окупљене око СНС. Као председник Градског одбора Београда Нове Србије ушао сам у Парламент, али због страначко-лидерских размимоилажења, Нова Србија се повукла из владајуће посланичке групе. Имао сам прилику да, те 2017. године, посматрам ондашњу опозицију. Ту је било свега, само није било слоге. Различитости и анимозитети су били огромни. Нико никог није респектовао и избијале су константне свађе. Једноставно, опозиција није постојала, а једина озбиљна посланичка група је била она на чијој изборној листи сам се нашао. У кратком времену које сам провео ван посланичког клуба СНС-а, можда због неверовања да се опозиција тако понаша, нисам видео шта ће се десити и у шта ће се политика СНС претворити. Додуше, нису посланици креирали овако бедну ситуацију, већ је то урадио само један човек, поготово од 2020. Тај човек је временом упропашћавао све чега би се латио. Можда због блискости самој ситуацији у парламенту до 2020, желео сам да верујем да оно што се дешава није део неког плана. Очигледно, то моје самонегирање довело је до оне старе изреке да нисам видео шуму због једног дрвета. Негирао сам то од 2018, али 2020. је све почело да се кристалише. Ја нисам, али они који су посматрали са стране и, очигледно, ширих видика — они су то видели.
Професор Филозофског факултета Оливер Тошковић је на једном скупу, још 2017, прочитао једну дефиницију која описује једну идеологију и начин владавине:
„Идеологија радикалног ауторитативног национализма коју карактерише моћ диктатора, насилна контрола опозиције и контрола средстава производње, размене и дистрибуције. Овакве идеологије и покрети сматрају како је држава темељ људског друштва, односно институција која треба у потпуности да надзире сваки аспект друштвеног живота. Државно уређење које радикално ограничава људска права.“
На крају је питао окупљене да ли им је познато на шта би ово могло да се односи — и сви су одговорили позитивно. Још тада је све њих ово асоцирало на стање у Србији, а онда је уследио одговор професора да је то дефиниција фашизма по Википедији. Мени тада још увек није личило на то.
Ситуација у Србији је веома интересантна. Власт, која у својим рукама има све законом предвиђене полуге за спровођење и контролу спровођења одлука над народом, не користи их из страха да ће доћи до отказивања послушности оних који те одлуке треба да спроведу и да ће доћи до наглог суноврата актуелног режима. Пре свега мислим на полицију. За сада полиција одрађује своје законске дужности, али полако и код њих долази до негодовања. Једна од срамних употреба полиције је што ју је претворио у редарску службу која једини задатак има да чува оне из Пионирског парка.
Још увек су раширени шатори на сред Булевара и Пионирског парка, са свим проданим душама, увлакачима, полтронима и интересно зависнима. Тако је у „борби против блокадера“ ОН постао једини блокадер.
Заборавио је да се на блокаде не иде блокадом јер блокада штети држави и власти, а насупрот томе, то је једини мирни начин исказивања незадовољства напаћеног народа. Зна се да Вучића већ неколико година не интересује држава, већ га води сујета и лични интерес, али када болест узме маха, ту ниједна терапија више не помаже.
На Н1 ТВ, професор Тошковић је изјавио да је очигледно да власт није спремна на дијалог и да ће професори почети да блокирају институције:
„Морамо да почнемо да блокирамо институције жешће. Како они појачавају притисак, мораћемо и ми“, рекао је Тошковић.
То је на крају и довело до блокаде раскрснице Немањине и Кнеза Милоша, испред Владе Србије.
Власт је силна, а народ се не повлачи. Биће интересантно по Вучића, а пре тога за многе од њих, али и нас.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација- Жиг инфо/ вештачка интелигенција
