Горан Пекарски: Вучић – највећа кукавица ових простора

goran pekarskiikadakukavicavucic
Горан Пекарски
март 8, 2025

0 коментара

8 мин читања
152

Како време одмиче, све више се показује да је Вучић највећа кукавица која је шетала овим просторима. Сетимо се протеста од пре неку годину, када се досетио да на врата Скупштине града постави жене, јер ко сме да нападне на њих? После тога, догодили су се протести испред Скупштине, а стигла је одлука да сви посланици буду у скупштинском здању, па чак и да преспавају. На тај начин, полиција је натерана да брани посланике, а не зграду. Зна Вучић да је другачији однос полиције када се бране људи, а другачији када се бране голи зидови. Сетимо се и да је Мартиновић ступио у штрајк глађу како би се копирали поступци опозиције и њиховог штрајка. Мислите да се Мартиновић сам сетио да гладује? Наравно да није, него је стигла наредба, па је Мартиновић водио битку уместо свог имењака. Ово довођење вајних студената под шаторе око Председништва није ништа друго до прављење живог штита. Вучићево дугогодишње бусање у груди није ништа више до одлична глума, знајући да иза њега стоји цео безбедносни апарат. Студенти су му разбили тај апарат, јер многи полицајци, припадници војске и безбедносних служби имају своје студенте, ђаке и родбину, и неће штитити овог непоменика од оправданог незадовољства осиромашеног народа. Дакле, кукавица се још једном сетила како да заштити своју позадину, потурајући туђу децу. Своју је склонио преко гране, а туђу користи као заклон. Нешто слично радили су Шиптари на Косову када су протестовали против Милошевићевог режима – жене и децу у прве редове, па… Видели смо да и квази-студенти, који се користе као бедем одбране сујетног Вучића, копирају захтеве нормалних, тј. свесних и савесних студената, а све са циљем да се унесе забуна и да ово не делује као контраскуп, него другарски позив да се сви врате у клупе. Понели сиротани и некакве књиге, а рекао бих да многи књигу нису никад ни видели, а камоли је прочитали. До душе, многи од њих на питања репортера нису знали више од једног захтева, али су се сложили да им је речено да их има пет. Не бих се зачудио – а имали смо и прилику да слушамо тонске записе око процеса регрутовања подобних студената – да се спомињу и неке паре, што значи да су ове заблуделе овчице само на привременом раду на травњаку у парку и да код њих нема вере и убеђења, него само касица-прасица. Стварањем услова за провокације и директним провоцирањем, Врховник показује да не бежи од изазивања озбиљног сукоба са народом. Схватио је да карта времена на коју игра полако губи смисао и да ова деца, подржана од својих родитеља, родбине и свесних грађана, неће стати и да се неће уморити. Вучић подиже лествицу могућности отвореног сукоба стварањем оваквих ситуација и унапред „видовњачким“ предвиђањем догађаја у оквиру протеста 15. марта. Њему треба оправдање да репресивно реагује, иако зна да му је ту крај, али исто тако зна да ако не реагује, протести ће се наставити – и ту му је опет крај. Како год окренеш, Вучић је прошлост. Начин и време одређује он, јер упорно тврди и опире се да су прелазна влада и контролисани бирачки списак једини излаз из ове политичке кризе. Наравно, зна да су и фер избори његов крај, па се од њега може очекивати свашта, али ништа добро. Тензије расту, и ускоро ће се доћи до ситуације када ће постати непријатно бити члан СНС-а или СПС-а. И чланови виде да је све ово већ прошлост, али ћуте због оне мало плате и радних места. Синоћ је дошло до инцидента са Селаковићем. Нико не жели такве ситуације и сви желе да се све врати на поље политике и фер избора, али Вучић је тај који ће створити – и већ ствара – веће тензије. Синоћ је причао о заштити демократије, а у ствари, у Србији нема демократије, јер се она присилно, пре пар година, трансформисала у „Вучкократију“. Ново друштвено уређење у којем један малтретира, гази, гризе, једе и понижава све друге. Уређење у којем се од људи праве робови, а од робова љигаве креатуре које се крећу и понашају попут зомбија. Послушна маса уштројених и безвољних. Будимо опрезни и не наседајмо на провокације, али исто тако будимо упорни и не одустајмо од захтева које су студенти поставили. Горан Пекарски Аутор је народни посланик у два мандата Насловна: Илустрација – Жиг инфо/ вештачка интелигенција

Последње