Ко још памти празне фразе грочанских напредњака? Чини се да ни сами функционери више не верују у сопствене папагајске пароле, јер на терену ове општине апсолутна стагнација влада.
Неколико година након што је Александар Вучић лично „обећао“ Грочанима спортску халу, њихови потомци и даље трче по распадајућим теренима, а нерешен проблем вртића у Умчарима постао је симбол циничног презира према народу. Напредњачки слоган „За нашу децу“ испржио се као летња киша – остао је мртво слово на хартији. Ако је ико за њихову децу марио, сигурно није за вашу – јер док се деца елитних функционера школују у приватним институцијама, Грочани удишу смрад пропасти.
Север општине, Калуђерица, претворен је у еколошки кошмар. Калуђерачки поток, преплавилиште канализационог црног јада, давно је престао да буде метафора – постао је отровна реалност. А председник општине, рођен у том смраду, изгледа је већ изгубио њушку. Образ му је огрудео као коров на обали потока: недодирљив за ствар, али вешт у лажној топлини приликом грљења бирача. Инфо служба општине? Још једна рупа за пропаганду: уместо информација – фотографије председника у пози „народног хероја“, док се иза кулиса гради мавзолеј неостварених манифеста.
Али не заборавимо: Сима их је поставио, Сима их је научио да краду. Сада, док њихов ментор труне у затвору, грочански напредњаци су се ухватили за Вучићеве скутове као пијавице. Зар мисле да ће се сакрити иза његовог „образа“, који је већ оголио целу земљу? Један звучни топ није довољан да прикрије мирис њихове неспособности! Грочани нису слепи: видели су како су се „узлетели“ на тефалском бурек-популизму, а сада им се крила топију у блату корупције.
Пад је неизбежан. Ко високо лети на крилима лажи, ниско пада у јаму срама. Грочанска власт је грађена на песку – а песак се распада. Свака нова изборна година биће им судњи дан: неће моћи да побегну од питања: Где је хала? Где је вртић? Зашто смрди? Док грађани удишу канализацију, они ће ускоро удахнути затворски ваздух – тамо ће се, коначно, састати са својим учитељем Симом. Нек им је блага казна – иако су заслужили ону најтежу.
Гроцка није заборавила. Гроцка ће се осветити.
Жељко Маторчевић
