Грочански Неготинци
Није нас било десетак дана. Неки су се можда понадали да смо одустали, да су нас „технички проблеми“ (читај: напади) ућуткали, или да смо, не дај Боже, отишли на колективни одмор. Али, вратили смо се. И док смо ми поправљали сајт и враћали се у етар, имао сам таман довољно времена да схватим једну поразну чињеницу – чак и да нас нема месец дана, у Гроцкој не бисмо пропустили апсолутно ништа. Осим можда још једног слоја прашине који је пао на наша обећања.
У ствари, лажем. Пропустили бисте велику сеобу. Ако сте ових дана, наивни какви јесте, кренули ка згради Општине у Гроцкој да потражите неког локалног функционера, да оверите неки папир или, далеко било, затражите решење комуналног проблема – пољубили сте врата. Или сте наишли на празне канцеларије у којима одзвања промаја.
Не тражите их у Гроцкој. Наши челници су тренутно на привременом раду. Постали су сезонски радници Српске напредне странке. Али, док Србија увози Непалце да возе аутобусе и мешају малтер, Гроцка је одлучила да извезе своју „елиту“ у – Неготин.
Да, добро сте чули. Комплетна напредњачка машинерија из наше општине сјатила се у Неготинску крајину. Локални избори су пред вратима, а паника је, изгледа, велика. И док наши „Грочански Неготинци“ тамо развозе пакете, тапшу по раменима збуњене мештане и обећавају куле, градове и свемирске станице, овде код нас влада тишина. Она непријатна, гробна тишина, као да је неко, не дај Боже, умро.
У Неготину се машине пуше од асфалтирања. Тамо сада тече мед и млеко, или бар свеж битумен. А код нас? Код нас ни за крпљење рупа. Ми о асфалту, инвестицијама и поклонима које наши функционери тренутно дарежљиво деле Неготинцима, можемо само да сањамо. Гледамо их како се тамо расипају енергијом и (вероватно нашим) ресурсима, док Гроцка изгледа као сценографија за филм апокалипсе.
Колико су се занели у тој туђој кампањи, најбоље говори слика из самог центра Гроцке. Знате ону зграду са које већ годинама прети фасада која се обрушава? Она иста зграда на коју су, у неком наступу „бриге за безбедност“, окачили ону жуту заштитну мрежу? Е па, господо, дошло је дотле да је и та мрежа иструлила. Сада и она виси, тужна и поцепана, и прети да падне на пролазнике заједно са фасадом коју је требало да чува.
То је слика данашње Гроцке под овом влашћу. Распада се и оно што је требало да служи као привремена заштита од распада.
Бојим се само једног – док они „гину“ за Неготин, истрошиће се. И финансијски и морално. Како су кренули да чашћавају по истоку Србије, за Гроцку неће остати ни мрвице у наредним годинама. А следећи редовни избори су тек 2028. године. Ако наставимо овим темпом, до тада ће нам и она жута мрежа бити луксуз.
Дакле, вратили смо се. Вести нема. Односно, има их, али су по старом добром грочанском обичају – од лоших ка горим. А наши „Неготинци“? Њима срећан пут и нека се не журе назад. Како су радили овде, можда је за Гроцку и боље што су тренутно туђа брига. Само нека нам не шаљу рачун за тај излет.
Жељко Маторчевић
Насловна: Илустрација/Жиг инфо
