Ово што се вечерас догодило, Гроцка никада раније није доживела. Окупљање студената и грађана свих узраста, профила и животних доба у оволиком броју никада до сада није забележено.
Било је великих окупљања 2011. године, али тада је повод била забава у оквиру грочанских свечаности. Овакво окупљање незадовољних људи, оних који су желели да пошаљу поруку актуелној власти да је доста свега, до сада није виђено.
Скуп је требало да почне у 17 часова и на први поглед деловало је да ће бити „солидно“ посећен. Али одједном, са свих страна, почели су пристизати грађани. Настало је нешто невероватно. Гроцка, која после 16 часова важи за „град духова“, одједном је постала центар живота. Омладина, студенти, брачни парови са децом, пољопривредници, пензионери и ко зна ко све не, пристизали су у невероватном броју. Снажни звуци пиштаљки и вувузела парали су ваздух и стварали осећај усхићења.
Људи су поново сретали старе познанике који су, пре 24 године, учествовали у борби против једног сличног система, система који је очигледно оставио своје семе. То семе је никло у садашњем режиму. Али не само да је никло, већ је и прерасло, а затим се и покварило.
У згради општине је био мрак, али на моменте су се завесе померале. Као да је неко пратио дешавања, као да је неко желео све да исмеје и подвргне руглу, али се предомислио пред морем ведрих лица која чврсто верују у оно за шта се боре.
Вечерас сам схватио да ова мрачна општина није само мрачна зато што су светла угашена, већ зато што су људи који је представљају – мрачни. Поруке окупљених биле су јасне и нису биле упућене само општинским челницима, већ и градској и републичкој власти. Позиви на „оставке“, уз пароле „руке су вам крваве“ и „робија“, били су порука окупљеног народа онима који су се устоличили на свим нивоима власти.
Да сам на месту председника општине Чапрића, запитао бих се да ли је време да се са тог места оде. То бих ја урадио. Али дотични председник вероватно неће повући тај потез јер се сумња да он није ни одлучио када ће доћи на власт, па тако вероватно неће одлучивати ни када ће са те власти отићи. Можда је ово историјски дан за њега, јер какво време долази, можда ће бити упамћен као последњи напредњачки председник општине. Последњи – ни то није лоше. Ако те грађани не могу запамтити као првог, доброг или стручног, онда је „последњи“ ипак некако валидан разлог. Није срамотно.
Колона је испунила улицу и кренула ка семафору. За дивно чудо, у време када звона не звоне, огласила су се. Звонки звук поздрављао је колону. Народ, који се достојанствено кретао ка раскрсници, петнаестоминутном тишином и блокадом Смедеревског пута одао је почаст настрадалима под настрешницом у Новом Саду. Четири и по минута колона је пролазила поред цркве без заустављања, док су звона све време звонила.
Морам истаћи да су органи реда свој посао одрадили веома професионално и да није било ниједног, чак ни најмањег инцидента.
Гроцка се пробудила!
Горан Пекарски
