Хтео је да буде већи од Тита али и од Бога, међутим само студент Србију спасава

boggoran pekarskilicni stavsamo student srbiju spasavatitoveliki
Горан Пекарски
фебруар 16, 2025

0 коментара

5 мин читања
233

Све му иде наопако. Толико се трудио да у историју уђе као значајан и да остане упамћен као велики, али на крају ће остати упамћен као никакав и као издајник. Људи су чудна сорта и памте те по ономе што задње урадиш и на какав начин одеш.

Ово што ми сада видимо и схватамо јесте да смо били жртве једне манипулације и лажи, а све у сврху поробљавања и понижавања малог човека. Џаба је он себе називао миротворцем и државотворцем. Узалуд је себе дизао у небеса као великог економског мага и великог војног стратега, а остаће упамћен као творац највеће коруптивне машине и као кукавица која ниједном није смела да одговори на шиптарске провокације.

Кукавица која не сме да прихвати одговорност за сво ово зло које је створио, а за које се силно у груди бусао и саморекламирао. Хтео је да буде већи од Тита. То му нико није бранио, али и то му је било мало. Очигледно је хтео да буде већи и од Бога. Креирао је људске судбине онако како би њему најбоље служиле.

Сада се облаци под ногама склањају, измичу. Почео је да „жртвује“ оне који су му се клањали. Оне који су га Свевишњим правили. Оне који су ни криви ни дужни милионери постали, јер то је била цена за душу коју данас плаћају.

Наравно, схватили смо да је све фарса и да он и даље покушава да манипулише у свом рају, али око њега се дешава нешто друго. Дешава се младост. Дешава се интелектуална, културна и свесна Србија. Дешава се народ.

Свашта је покушао у ова три месеца, али све му се изјаловило, јер преко пута себе није имао интересно везане послушнике, него широки интелектуални океан који са трицама које је бацао не може замутити. Себе види као великог, а у ствари је много мали.

Пред овом будућношћу, која се креће улицама, која трчи између градова, огромних визија, храброшћу и интелектом, овај накарадни систем мора поклекнути. Добро је увек патило под злом, али добро се увек дизало и побеђивало. Тако ће бити и овога пута.

Ми, старији, више немамо права да овој деци говоримо у каквој ће земљи они живети. Они су будућност. Они остају после нас и они одлучују. Ми само можемо да их посаветујемо и да покушамо да укажемо на неке ствари, због личног искуства, али да ми њима било шта одредимо – то је неприхватљиво.

САМО СТУДЕНТ СРБИЈУ СПАСАВА

РУКЕ СУ ВАМ КРВАВЕ

НЕЋЕТЕ КОПАТИ

Горан Пекарски

Последње