Видовдан, а књига „Како сам победио обојену револуцију“ није изашла. Од бестселера нема ни наслова. Свет остаје без сазнања како да они сами изађу на крај са својим обојеним револуцијама. Забринутост свуда расте, осим у Србији. Ми знамо, по оним стиховима „све што каже знам да није“, и зато се баш на Видовдан окупља такозвана и побеђена Вучићева обојена револуција. Ми нормални то називамо „народ у борби за правду“, али он има свој назив.
Србија је кренула ка Београду, али појавише се проблеми. Дојаве о постављеним бомбама у СВИМ возовима на СВИМ пругама. Толико бомби ни Израел не троши у Гази. Како баш данас, када противници власти, који су обележени као силеџије и побуњеници, треба да стигну у Београд, а ови мирни, који желе да уче, верујем дописно из Митровице и Забеле, уплашено чекају опозициону руљу. Па ко је овде силеџија? Опозиција и студенти желе да мирно путују, а неко подмеће бомбе. Студенти нису сами себи постављали бомбе. Мора да је неко други. Сви се питају ко би могао стајати иза обуставе саобраћаја. Никако да се нађе одговор. Никоме није ни пало на памет да би власт то могла сама да инсценира. Не, никако, ова власт је озбиљна и одговорна. Спречила је саобраћај из просте бриге за грађанством. Не жели она да се народ случајно окупи, а да би све било безбедније, једни не треба да дођу, али зато други треба. Из правца југа, аутопутем стижу џипови и мини бусеви са припадницима полиције. То је добро, јер много криминалаца чучи у Пионирском парку и у згради Председништва. Треба ту банду надзирати и евентуално спречити да се самоненападну.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација- Жиг инфо/ вештачка интелигенција
