Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke, izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju.
Nedelja je pijačni dan u Grockoj. Po starom dobrom običaju, vreme je za nabavku namirnica sa pijace. Kao i svaki put kada idem, zna se tačno kojom rutom prolazim. Kada krenem od kuće prvo kroz čaršiju, pa pijačnom ulicom kroz zelenu pijacu, pa pored Gročice ponovo kroz čaršiju vratim se kući.
U poslednje vreme od kad su na redu neki izbori, ne mogu a da ne primetim da su na šetalištu u čaršiji uvek prisutni politički štandovi nekih stranaka.
Ja sam inače apolitična i ne pratim nešto puno politiku, ali uvek rado porazgovaram sa aktivistima stranaka i uzmem po neki promotivni materijal koji mi daju u vidu upaljača, kalendara, hemijske i sl.
U dolasku, većinom brzo prođem centrom i ne obazirem se na usputne stvari dok ne pokupujem sve sa spiska na pijaci što sam naumila.
Tako je bilo i ovaj put. Međutim, u povratku sa desne strane do pošte stajalo je 5-6 štandova sa oko 30- tak ljudi, opozicije, grupacije okupljene oko Srbije protiv nasilja. Ljubazno su mi prišli poklonili upaljač, olovku i brošuru.
Pošto sam iz Grocke i poznajem dosta ljudi, fascinirala me činjenica koliko je bilo materijalno dobrostojećih ljudi koje znam.
- Šta vas motiviše da ovo radite, upitala sam ih.
Dobila sam razne odgovore od par momaka:
- Ne žele da žive u društvu gde nema sistema; Grocku kao i državu je preplavio kriminal; Plaše se za budućnost svoje dece; Ne žele da budu jeftina radna snaga u svojoj državi; Hoće da smene ovaj šljam što je isplivao na površinu…
Bilo je baš dosta odgovora koje sam čula. A odgovori su bili baš euforični. Sa osmehom su iznosili svoje odgovore, čak je i neki mlađi dečko rekao da je obećao devojci da je ženi ako osvoje vlast u Beogradu.
Pošto su me stvarno nekim odgovorima i nasmejali, otišla sam raspoložena.
Posle 20 metara kod zgrade opštine stajao je štand SNS-a, sa par ljudi. Većinu njih takođe poznajem. Primetila sam da su materijalno slabo stojeći i znam da se pojedinci od njih žale da teško žive, da su im male plate…
Prišla mi je devojka obučena u uniformu stranke, dala kesicu sa poklonima, ta smo ušle u razgovor.
Postavila sam i njima isto pitanje kao i ovima iz opozicije.
- Šta vas motiviše da ovo radite?
Ono što sam dobila kao odgovor bilo je:
- Predsednik Vučić se bori za Srbiju; Vučić nam gradi puteve; Vučić nam gradi bolnice, Vučić ne da Kosovo, Vučić neće da uvede sankcije Rusiji…
Rekla sam im da sam takve odgovore na Tv-u čula već stotinu puta, te sam ih zamolila da mi objasne njihov lični motiv.
- Da im se napravi hala na Dunavu; proširi smederevski put, reši vodosnabdevanje Grocke i slične odgovore sam dobila.
Nisam htela više ni da slušam, rekla sam da žurim pozdravila ih i otišla. Shvatila sam da je uzaludno njima objašnjavati da baš to što im je lični motiv, to je njihova stranka obećala pre više od deset godina, da će završiti ako dođe na vlast.
Nakon par dana, kada sam svela misli, prolazi mi mnogo zaključaka kroz glavu.
Čovek što je siromašniji lakše veruje u laži u bajke, slabije veruje u sebe, lakše ga potkupiš, lakoverniji je jednostavno!
Pa ne možeš ko lutka da ponavljaš samo ono što ti je nasnimljeno, treba malo promućkati glavu pa vratiti sebe u realnost, pogledati šta je istina, pa svojim rečima objasniti. Sveli se ljudi na jednoumlje.
Došlo je vreme da neškolovani odlučuju, slepi nas vode, gluvi slušaju naše sugestije, probleme… nesposobni nas savetuju šta da radimo…
Ali sve je u životu prolazno. Čini mi se da će uskoro i ovo zlo vreme biti iza nas. I zato ću uvek dati moj mali doprinos promenama.
Jer promene uvek bude novu nadu. Nikada ne treba odustati i predati se, jer posle kiše uvek dođe sunce.
Čitateljka Gročanka (ime i prezime poznati redakciji)
