Касно Марко стиже – Да ли је Александар Рајковић само чистач или нови курс Гроцке?
Када нова метла почне да чисти, увек се подигне прашина. Питање је само да ли је то јесење чишћење уочи првих мразева или пролећно спремање које најављује нови живот. Неколико месеци откако је Александар Рајковић заузео фотељу председника Градске општине Гроцка, промене јесу приметне, али се не може отети утиску да се поново игра по старим нотама, само са новим диригентом.
Како то народна пословица каже: „Касно Марко на Косово стиже.“ Управо тај горак укус закашњења осећа се у сваком, па и најситнијем помаку у Гроцкој. Јер, ако је нешто било труло у држави грочанској, зашто је промена дошла тек сада, пошто је вода већ дошла до грла?
Пише: Жељко Маторчевић
Слике са „Кашичице“ и Хоботница која још дише
Прво и најдраже оку обичног гласача: нестало је онолико бахатог, свакодневног сликања. Нема више комплетне општинске свите за сваку фонтану или окречену клупу која се представља као инвестиција века. Сликање је сада „на кашичицу“, дозирано. Ово је, реално, само козметичка промена – мање иритира, али не решава суштину проблема. То је као кад ставите шминку на старо, изборано лице. Изгледа лепше, али структура је иста.
Рајковић, као в.д. председник ОО СНС-а, кренуо је са неопходним „чишћењем“ – скрајнути су они који су се претходних година бахатили и питали за све. То јесте потез који је морао бити повучен одмах након Симоновића. Међутим, питање је колико је то чишћење темељно. Као у најгорем хорору, пипци старе хоботнице још увек су ту, спремни да поново прогутају сваку добру намеру и сваког новог председника.
Тешки компромис: Нови курс без „Теренаца“
И ту долазимо до парадокса. Одстрањивањем оних који су били део проблема, Рајковић је остао без најважнијег ресурса за сваку странку – без теренских људи. Ти исти, који су јуче трчали од врата до врата искључиво из личног интереса, данас не раде за њега. Ово је опасан вакуум који може да се обије о главу у првом следећем изборном циклусу. Да ли је чисти образ вредан изборног пораза? Или је једноставно реч о замени једног интересног лобија другим?
Гласачи, чији су интереси заиста најважнији, замерају му константно одсуство и често борављење у „Ћациленду“. Грочанима треба председник који је ту, који је међу њима, а не на путу за Београд.
Успех у Неготину и Грочанска рупа у буџету
Ипак, Рајковић је партијски добио поене. Одлични резултати СНС-а у Неготину, за који је био задужен, донели су му напредак у врху странке. Међутим, једно је доносити победе на терену, а сасвим друго извлачити Гроцку из буџетске „црне рупе“.
Колико су му стварно одрешене руке? Да ли су обећања из врха само шарена лажа на папиру, док је каса празна? Чињеница је да се обећана Спортска хала у Гроцкој и вртић у Умчарима и даље чекају, док се испуњења, ако их и има, догађају са значајним закашњењем.
Ћутљива Моћ и Опозициона Успаванка
Занимљиво је да ни опозиција не напада председника у мери у којој је то радила са његовим претходницима. Делом због тога што није било ни прилике – једна седница Скупштине је премало за озбиљну контролу.
Рајковић је, за разлику од својих претходника који су обећавали „куле и градове“ са говорнице, приметно ћутљив. Не упушта се у велика обећања и полемике. То може бити мудрост, али може бити и знак да је свестан ограничења. Када ћутиш, мање лажи изговориш, али мање и урадиш.
Закључак: Време је мерна јединица
На крају се враћамо на почетак – Марко и Косово. Да ли су ове промене дошле прекасно да би се Гроцка заиста покренула? Врло је могуће да ће Александар Рајковић остати упамћен само као прелазни председник у турбулентном периоду СНС владавине.
Време је једина права мерна јединица. Оно ће показати да ли је Рајковић човек који ће зацелити ране Гроцке или само прелазни облик који ће је и даље држати у апатији. За сада, неки козметички помаци јесу ту, али за излазак из буџетске и моралне кризе, потребно је много више од „сликања на кашичицу“ и ћутљивости која често изгледа као немоћ.
.
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
Аутор:
