Artur Šopenhaur je rekao da kukavice stvaraju kukavice, zlikovci zlikovce, a da gubitnici mogu stvoriti samo gubitnike. Imanuel Kant, sa druge strane, tvrdi da se ličnost ne nasleđuje i da se formira pod uticajem unutrašnjih iskustava i spoljašnjih okolnosti. On je smatrao da ličnost možemo razvijati i na njoj raditi. Postoji još jedna teorija koja kaže da osoba ne može učiniti ništa po pitanju svog života, jer su za sve njene neuspehe krivi neprijatelji ilu su sudbinski predodređeni.
Kukavičluk je prihvatanje onoga što je manje od života, tj. životarenja. Bez spoznaje šta se mora braniti da bi se život u njima očuvao, kukavice faktički žive od milostinje, od mrvica koje su im preostale posle gozbe koju im je smrt priredila. Zbog toga oni ne žive zaista, nego lagano umiru, i zato je nemilosrdno tačna ona narodna da hrabri umiru samo jednom, a kukavice svakog dana svog tzv. života.
Prema mom mišljenju, hrabri uvek biraju život, makar to vodilo i u fizičku smrt, dok kukavice uvek biraju smrt, koliko god izgledalo da su izabrali život.
Pretpostavljam da razumete svu simboliku ovih mojih pomalo pompeznih rečenica, i da nećete sada shvatiti da su naši životni izbori tako dramatični. Naravno da nisu, i naravno da je malo ljudi bilo, i malo će njih biti u situaciji u kojoj su bili Sokrat, Knez Lazar, ili Đordano Bruno. Takva iskušenja, gde se bira između fizičke i duševne smrti, se nama smrtnicima samo iznimno dešavaju. Ja govorim o onome što je razdelnica između punoće i nedostatka, celog i parcijalnog, zdravog i invalidnog života.
Danas sam u Drugom Osnovnom javnom tužilaštvu čekao predsednika GO Grocka da svedoči u vezi krivične prijave koje je podneo protiv mene, jer sam ušao na svoj posed, a čiji deo je uzurpiran od strane tužioca. Uzalud sam čekao, predsednik Grocke se nije pojavio.
Neće se predsednik Grocke ni pojaviti. Pelene su mu pune, a nema više ni ko da mu ih promeni. Voleo bih da grešim, zaista. Ja želim dosta toga da priupitam predsednika Grocke, ali on uporno beži. Ne znam šta krije, koga se plaši, zašto nije hrabar? Ako mi na čelo naše lokalne samouprave imamo predsedavajućeg koji se boji i sopstvene senke, dokle ćemo dogurati?
Svakodnevni život je pun raznoraznih rizika, od hodanja klizavim pločicama nakon tuširanja do prelaska preko ulice. Smatra se da je za suočavanje sa ovim izazovima potrebna ona osobina koju zovemo hrabrost. Predsednik Grocke je sve suprotno od ove definicije.
Željko Matorčević
