ЛАНЦИ, ПСИ И МРТВА МАЧКА: Тужна разгледница из Гроцке

Било која власт би требало да схвати једну просту, али суштинску истину: важније је оно што остане иза њих, него оно што направе за време своје владавине. Пројекти се најлакше отворе, траке пресеку уз помпу и сликање, али шта када се камере угасе, а руб времена почне да нагриза оно што је поносно најављивано?

.
Пише: Жељко Маторчевић
.

Ова власт у Гроцкој толико је дуго на функцији да су и њени сопствени инфраструктурни пројекти почели да пропадају, а они само немоћно гледају то растакање. Изгледа да у овој општини нема више никог ко би поправио и најбаналнију ствар, ко би зашрафио један једини шраф.

Уместо веселог дечјег смеха, у паркићу нас дочекују само – ланци. Тужна, празна љуљашка, или тачније, оно што је од ње остало, виси као застрашујући подсетник на немар. Један недостајући шраф био је довољан да све пропадне, да се једна мала, једноставна радост претвори у тужно ругло. И то није усамљен случај. Справе по дечјим паркићима, тобоже изграђене „за нашу децу“, већ одавно нагриза небрига. Рашрафљене, климаве, све се то онако јадно тресе под ногама наших малишана. Право је чудо да још није дошло до неког озбиљнијег инцидента.

И док се паркићи распадају, око њих круже чопори паса, доведени ко зна одакле. Гроцка је, изгледа, одавно постала само успутна станица за „Ветерину Београд“ и пуштање напуштених животиња.

Пси заиста нису криви. Они су углавном питоми и мирни. Али то не значи да људи не осећају страх, поготово они који воде децу. Страх је велик код таквих људи. Пси, по својој природи, када виде мачку претежно реагују тако што појуре за њом. У том тренутку, неко ко их се иначе плаши, а кренуо је да доведе дете или унуче у паркић, просто се пресече од страха.

Замислите само ту ситуацију у којој неки човек може да доживи прави шок: престрави се од чопора паса, хитро уђе у паркић са дететом да би пронашао сигурност, само да би се унутра суочио са рашрафљеним справама које се климају. То је чист ужас. Уместо безбрижности, родитељ или деда сада мора да стрепи да ли ће му дете бити добро на том игралишту.

Београд је, кажу, очишћен од луталица. Али су зато приградске општине као што је Гроцка преплављене напуштеним животињама, и то у огромном броју. Паркића за децу сада има готово у сваком селу, што јесте за похвалу. Али, џабе паркић ако нема ко да га одржава. Улазимо у доба када ће ти исти простори изгледати као ругло „економског тигра“, а не као безбедна и уређена места за игру.

Подсетимо се слогана: „За нашу децу“. На недавним локалним изборима широм Србије имали су и слоган „За нашу породицу“. Судећи по овом стању из Гроцке, њихова деца и њихове породице сигурно не живе овде. Јер да живе, вероватно не би имали овакве проблеме као обични грађани. И можда је управо то разлог зашто је Гроцка постала практично мртва током целог дана. Нагомилани проблеми довели су до тога да смо тек сада у ситуацији која делује готово нерешиво.

И на крају, на тужну разгледницу из Гроцке, морамо додати и најпотреснију слику. Мало даље од паркића, на зеленој трави лежи мртва мачка, коју су пси у нагону удавили. То је, нажалост, реалност. Али још тужнија реалност је да та мачка тако мртва лежи већ неколико дана! Дакле, нема чак ни службе која ће је уклонити, која ће очистити ту нечистоћу. То је врхунац занемаривања хигијене и основног комуналног реда. Мртва мачка у центру наше „мртве“ Гроцке.

Ланци, пси и мртва мачка. То је наша Гроцка данас. То је наслеђе оних који се ките слоганима о породици и деци. И на крају, кад већ поправке нема, остаје нам само мудрост: „Ко неће да зашрафи шраф када треба, мораће да ланце гледа довека.“