Mlade osobe koje su željne su znanja, ljubavi, posla i slobode misli. Žele da razmišljaju svojom glavom, a ne da im neko nameće svoje mišljenje. Da li to imaju u svojoj zemlji u kojoj žive? Očigledno da nemaju. Svakodnevno vidimo da kupuju karte u jednom pravcu i napuštaju zemlju. Traže svoje parče neba u nečijoj tuđoj zemlji, dok se nad njihovom zemljom nadvijaju crni oblaci. Očigledno je da više nemaju snage da se bore.
A kako da se bore protiv svojih roditelja ,dede i babe i neobrazovanih sugrađana koji su postali nesnošljivo sebični i u poznim godinama kroje svoju sudbinu, a ne budućnost svoje dece?
Ne mogu da shvate da njihovi bližnji prodaju svoju decu i dostojanstvo za 5.000 din., litru ulja, kilogram pirinča i jedno pakovanje makarona. Od iste te dece (koje su nesvesno oterali iz svoje zemlje)traže da im pošalju novac da bi preživeli i platili komunalije.
Dame i gospodo, da bi nas mladi poštovali moramo da im prepustimo da sami kroje svoju sudbinu. Nemojte da prodajete svoje dostojanstvo i da uništavate budućnost svoje dece. Iza nas je prošlost, a ne budućnost. To moramo da prepustimo njima i da im omogućimo da se bore za svoje bolje sutra. Kada izlazite na glasanje, pitajte svoju decu kome da date svoj glas, jer tada glasate za njih. Penzije koje primate ne daju Vam političari, već naša omladina koja je u radnom odnosu.
Svakoga saslušajte, a po svome radite. Ne dozvolite da vas proklinju vaši potomci. Da vam sutra niko ne izađe na grob i upali sveću.
Izvinite što sam sebi dao slobodu da se na ovakav način obratim građanima Srbije.
Ne znam da li sam pisao nepismenima ili šaputao gluvima.
Pokazaće vreme.
Milan Jovanović
