Nebriga za ljude u Grockoj je postala nešto normalno i svakodnevno. Mi nismo sami na ovom svetu.
Svi mi treba da mislimo i na ostala živa bića. Postoji zakon o dobrobiti životinja, a to su prava, obaveze i odgovornost pravnih i fizički lica. Svi su u obavezi da vode računa kako se postupa sa životinjama i njihovoj zaštiti . Na zemlji živi više od milion i po vrsta životinja. Jedne žive u vodi, a one koje žive na kopnu zavise od te vode. O domaćim životinjama brinu ljudi, ali niko ne brine o životinjama koje žive u šumi i koje opstaju u prirodnim skloništima.
Divlje životinje se dele na biljojede, mesojede i svaštojede. Za njihov opstanak je potrebna i voda.
Na žalost, čovek je svojim nemarom ugrozio njihov opstanak. Uništava njihova staništa izvore, reke i vodotokove. O njihovom opstanku ne brinu silna udruženja za zaštitu životinja ,a i lovačka udruženja su pasivna. Svakodnevno smo svedoci da od žeđi uginu veliki broj fazana i ostale divljači.
Za to su krivi neodgovorne osobe kojima smo ukazali poverenje. Oni su čiste vodotokove pretvorili u otvorene kolektore. Biljni u životinjski svet je uništen. Po naseljima se širi nesnosan smrad, a građanima koji žive u takvim naseljima preti zaraza.
Udruženja za zaštitu građana ne brinu o problemima komunalnih usluga. Udruženja za zaštitu životinja ne rade svoj posao.
Ako nestanu životinje nestaćemo i mi.
Milan Jovanović
