🇷🇸 Ни на Исток, ни на Запад

После претходног текста остала је сумња код оних који су га прочитали да ли сам више окренут ка Западу или ка Истоку. Текст није бацање погледа ка ниједној страни већ само покушај анализе шта се овом друштву догађа. Ствари сам поставио по некој сопственој логици, гледајући у под и на место где ћу стати у следећем кораку.

Слажемо се да љубави међу државама нема и да постоји само интерес. Али и тај интерес треба градити на основу сопствених потреба усаглашавајући их са потребама друге стране. Ако једна страна гледа само себе и сопствене интересе, и до њих жели доћи условљавањима и претњама, онда се на то мора ставити тачка.

Утицај Запада

Запад је константно присутан и одлучујуће умешан у политичке прилике у Србији. Западне земље немају слух за Србију и њене грађане. Морамо схватити да су то до недавно биле, а неке су и још увек, колонијалне и империјалистичке силе. Такве земље су научиле да командују и да им се сви потчињавају. Битан им је економски и геополитички циљ.

Ми смо потпали под њихов утицај кроз појединце жељне власти и, како која генерација нових политичара долази, сви имају исти приступ као и њихови претходници. Нико не иде у Кину или Русију да замоли за помоћ да се диктатор скине са трона него сви иду на Запад. На исти онај Запад који је и довео Вучића.

Историја и промењене методе

Верујем да ни ова друга страна, кинеска или руска, не би била гадљива да оствари сопствени интерес и да са њима исто не би било љубави, али увек се мора пратити и понека историјска чињеница.

Кроз векове ове територије су нападале и пустошиле многе државе: Турци, Пруси, Аустроугарска, Немци, Италијани, Бугари, итд. Палили су нам села, отимали стоку, убијали нејач. Да ли мислите да су променили критеријуме? Наравно да нису, и то се може видети на примеру Косова, Босне и Српске Крајине. Уместо неких сила које су се распале и промениле назив и рухо, настале су неке нове државе, али интерес им је остао исти. Исти циљ, али методе мало префриганије.

Уместо старих силеџија појавили су се нови: неки транспарентни, а неки камуфлирани.

• Британци нам никада нису били пријатељи (они нису никоме пријатељи).

• Французи су направили заокрет.

• Американци такође.

Доктрина, заједничка за све њих, сакривена је иза бајке зване демократија. Утеривање њихових демократских вредности, као тобожња брига за људска права (које ни они сами не дозвољавају у својим државама), постала је основни изговор за пресију. Ако се неко оглуши, следе санкције па и војна сила, а све по законима које они доносе, усвајају и примењују. Њихов закон је наметнут као међународни, а свака од њих је себе прогласила ексклузивном за примену истог.

Кинески и Руски интереси

🇨🇳 Кина

Да ли нам је Кина пријатељ? Јесте, докле год постоји интерес. Докле год смо ми једна од одскочних дасака за улазак Кине на европско тржиште, ми ћемо бити интересантни. Докле год преплаћујемо километре пруга и путева, ми ћемо бити пријатељи. Докле год на тај начин исплаћујемо оружје, ми смо пријатељи. Али једног дана ће и то утихнути па ће се видети да је пријатељство у ствари било само интерес.

Све се то може видети из примера присутности кинеских фирми у Србији и посебних правила која владају у срединама које су под њиховом контролом. Срединама у којима важе кинески закони. Ти делови наше земље као да не припадају нама. Као да су под неком врстом окупације.

🇷🇺 Русија

Са Русима је нешто блажа прича. Они само желе присуство у овом делу кроз постојање „хуманитарног центра“ у Нишу. Тај центар је на траси коридора 8 југоисточног крила за брзе интервенције НАТО пакта.

Аутопут Драч–Тирана–Приштина–Ниш–Темишвар је нешто због чега се вршио велики притисак на Србију. Ниш је „морао“ припасти неком другом да га води како би се изместила, тј. протерала руска база. „Нешто“ се изјаловило и ми смо остали мали бедем који ремети планове атлантског савеза. То присуство Руси „плаћају“ давањем знатно ниже цене за енергенте које увозимо од њих. Неко ће сада рећи како је нижа цена увоза када је грађани плаћају скупо, али то није до Русије него до односа наше олигархије и акциза које нам намеће.

Просрпска политика

Верујем да се можемо сложити да је интерес Србије на првом месту и да смо у обавези, према будућим нараштајима, да га штитимо. То нећемо постићи личним иницијативама и снисходљивом политиком, зарад власти, ни према једној страни. То мора бити просрпска политика и никаква друга.

Сви нам могу бити пријатељи, и све их можемо називати „партнерима“, али само је Србија битна. Није битан ни Брисел, ни Стразбур, али ни Пекинг. Нису нам битни ни Трамп, ни Макрон, ни Мерц (Меркел), битан је грађанин Србије и квалитет његовог живота.

Због овога се становништво Србије мора само изборити са овом пошасти званом „актуелна власт“ и сами креирати ново руководство које неће бити по диктату, ни Истока, али ни Запада.

Огледало прошлости

Не требају нама честитке три сата пре затварања бирачких места само да би нам се показало ко стоји иза тога. Ти који су нам честитали Тому, они су довели и Вучића, а онда и до свега овога што нам се сада дешава. Мислите да ће се они одрећи свога чеда које им је обећало све што се може обећати само зато што их ми молимо? Неће, они ће тражити више него што им је обећано да би им се исплатила инвестиција у неке нове, који ће убрзо постати као и ови стари. Зар то све нисмо већ доживели?

Умиљавамо се онима који су нам отели Косово, онима који су нам рушили Генералштаб, Алексинац, Грделицу, Сурдулицу… Онима који су бацали кластер бомбе у центар Ниша и графитне бомбе по нашим електричним централама. Онима који су дивљачки срушили Генералштаб ми данас испуњавамо прохтеве и нудимо ту историјску локацију да изграде хотел и да зарађују на нашој муци. То је исто као када би Турцима понудили Ћеле-кулу да и они изграде хотел.

Добро, гурнућемо то у страну зарад будућности, али не смемо им због тога давати све „на изволите“. Морамо имати национални став и понос.

Закључак

Свима нам је познато да је „политика вештина склапања интереса„, али и да то не могу бити лични интереси или интереси мале групе људи. Групе узурпатора алавих до неба.

Дакле, да елаборирам.

• Волим западни стандард, европски новац, немачка кола, америчке филмове и италијанску гардеробу.

• Волим далекоисточне традиције, пејзаже, мора и плаже.

• Волим православље и братски однос са Русима.

Али пре свега волим Србију. Волим ову државу, све њене грађане, без обзира на веру или националну припадност. Боримо се сами да по први пут изнедримо нашу владу, нашег председника, који ће имати једино, и само једино, обавезе према сопственој држави и грађанима.

Горан Пекарски
Насловна: Илустрација/Жиг инфо