Живимо у времену у којем је истина постала толико релативан појам да се и основна аритметика може прогласити за непријатељску делатност. Најновији доказ ове тезе стиже нам, као и обично, из врха грочанске власти, тачније са њихове званичне Фејсбук странице „Грочански гласник“.
У наступу еуфорије због успешно организованог Видовданског турнира у малом фудбалу у Пударцима, администратор странице, вероватно занет слављем, објавио је да ова манифестација „успешно траје 18 година“, почевши од 2008. Лепо звучи, нема шта. Једини проблем је што је чињенично нетачно.
Као неко ко годинама прати и извештава о догађајима у нашој општини, укључујући и поменути турнир, усудио сам се да у коментару укажем на благу нелогичност. Ако је нешто почело 2008. године, простом математичком операцијом, доступном свакоме ко поседује дигитрон или макар прсте на рукама, долазимо до броја 17. Не 18. Додао сам и другу, много важнију чињеницу – да турнир, нажалост, није имао континуитет, већ да је осам година, од 2015. до 2023, био у прекиду. Историје ради, лепо је знати истину.
Одговор на ову добронамерну и чињенично утемељену исправку био је – брисање коментара.
Пошто је моја прва, блага сугестија нестала у дигиталном мраку цензуре, одлучио сам да поновим коментар, овог пута нешто оштрије. „Не мењајте историјске чињенице“, написао сам, „знам да је школа била тешка, али барем имате дигитрон па га искористите.“ У наступу инспирације, поменуо сам и Дарвинову теорију о постанку човека, алудирајући на еволутивне процесе који су код неких, изгледа, стали. Нису изостали ни „Ћаћији“, термин којим се и сам председник Вучић поноси, описујући своје најверније студенте.
Епилог? Експресно бановање са странице. Званична страница Градске општине Гроцка, финансирана новцем свих нас, забранила ми је приступ јер сам се усудио да укажем на њихову лаж.
Неко ће рећи – па шта, бановали те са Фејсбука, велика ствар. Али у Гроцкој, нажалост, ми добро знамо да је „бановање“ само први корак. То је увод. То је образац који се застрашујуће понавља. И тада, као и сада, иза свега су стајали представници власти. Прво су нас овако „бановали“ из јавног простора, игнорисали, а онда су уследили физички напади. Онда је уследило моје пребијање. Онда је уследило паљење куће мог колеге Милана Јовановића, само зато што је писао истину. За тај злочин је, подсетимо, осуђен бивши председник наше општине.
Поставља се питање: Да ли се историја понавља? Да ли поново треба да страхујемо да ће неко, након што нас дигитално ућутка, пожелети да то уради и на неки конкретнији, бруталнији начин?
Хајде да анализирамо шта је то увредило локалне цензоре. Ако је то Дарвин, онда имамо проблем са науком. Ако је то помињање „Ћаћија“, онда се ствари додатно компликују. Зар се локални моћници стиде термина којим се њихов врховни командант поноси? Зар се они то, заправо, стиде самог председника Вучића, па бришу коментаре који на њега асоцирају?
Или је ствар још перфиднија? Познато је да иза организације поменутог турнира у Пударцима стоји коалициони партнер СНС-а, односно Социјалистичка партија Србије. Приметан је један занимљив феномен на локалним порталима и страницама – коментари уперени против Вучића и Српске напредне странке често опстају, док свака критика упућена ка активностима везаним за СПС неким чудом нестане без трага, заједно са аутором коментара. Да ли то социјалисти преузимају контролу над јавним мњењем у Гроцкој? Да ли они уводе своја правила цензуре, па чак и на званичним општинским каналима комуникације? Постаје ли Гроцка њихов феуд у којем се не сме дирнути у локалног партијског шерифа, док је критика „оних одозго“ дозвољена, тек да се створи привид слободе?
Како год било, брисање и бановање због математике и историје је аларм. То је симптом трулежи система у којем се лаж агресивно брани, а истина кажњава. То је подсећање да пут од дигиталне цензуре до физичке претње у Гроцкој није нимало дуг. Већ смо га, на својој кожи, једном прешли.
Како је рекао Џорџ Орвел: „У време универзалне преваре, говорити истину је револуционарни чин.“ У Гроцкој је, изгледа, и коришћење дигитрона постало револуција.
Жељко Маторчевић
Насловна: Илустрација- Жиг инфо/ вештачка интелигенција
