Ослепела „стара дама“ и зелена заблуда

Колонијалистички уљуљкана и обогаћена, политички дезоријентисана и војно зависна, Европа је ослепела и промукла од бечења и вриштања ка Русији. Деценије стварања општег уверења да је Русија архинепријатељ и стално скривање иза скута великог прекоокеанског брата довели су „стару даму“ у стање лаке деменције.

Почели су да сумњају у сопствено сећање и да не препознају пријатеље. Непријатељ на кога су злурадили и богородили сада више није највећа опасност, а онај у кога су се клели и кога су призивали за сваку ситницу окренуо је други лист.
.
Пише: Горан Пекарски
.

Санкције које су европски „зависници“ уводили Русији, а њих је преко 21.000, окренуле су се против њихове економије. Занесени маштањем о квази зеленој екологији, одрекли су се својих „прљавих“ термоелектрана и нуклеарних централа, зарад руске јефтине и веома профитабилне гасне енергије, а онда су пљунули сами себи у лице. Из заблуделог разлога, можда због мањка можданих вијуга, осиони европски политичари у свом додворачком заносу окренули су се вишеструко скупљем прекоокеанском течном гасу и запечатили себи судбину. Висока цена енергије довела је до скока цена производа и губљења конкурентности на светском тржишту.

Лаж коју су сами пласирали, о великом загађењу атмосфере CO₂ који настаје као нуспроизвод у процесу индустријске производње, довела је Европу до колапса. Та болест зелене енергије отишла је толико далеко да се наметала идеја о смањењу сточног фонда, јер тобоже краве прде и драстично повећавају концентрацију CO₂ у ваздуху. Да ли је ово само глупост носилаца политичке мисли у Европи или је циљ да се становништво доведе у још један зависан положај и примора, да би се прехранило, да купује вештачки произведено месо у лабораторијама?

Свако ко је похађао неку школу зна да је атмосфера састављена од 78% азота, 21% кисеоника и 0,93% аргона. Угљен-диоксид је у атмосфери заступљен са свега 0,04%. Од тих 0,04% људски фактор учествује са 0,005%, што значи са само 11% од постојећих 0,04%.

Колико видимо, и даље се не одустаје од зелене агенде, иако се показује као погрешна. Срећа Србије је што Србија нема проблем са индустријом, јер не производимо ништа, па смо још увек испод радара европске пажње. Можда ми и не загађујемо атмосферу из области сточарства, јер не да наше краве немају гасове, него смо толико смањили сточни фонд да ускоро нећемо имати домаћег меса: краве нам се „смањено проветравају“, свиње имају неки ветар или кугу, а кокошке грип. Можда ми не загађујемо, али, колико се сећам, Француска је отворила питање да нас „загади“ потенцијалним одлагањем токсичног отпада код нас. Немци би и даље литијум, а Србију нам и даље, на све стране, буше неке белосветске компаније тражећи шта би све могли да „исисавају“ из добре воље српског режима.

„Европа“ нам је пријатељ. Верујете ли у то?