Grocka. Opština u kojoj se kvalitet ne trpi. Opština u kojoj je jeftino postalo skupo a dobro ocenjeno kao loše. Opština koja ti ne daje mogućnosti. Opština koja je u mraku. Opština iz koje želiš da odeš ili da bar oni koje voliš odu što dalje od nje.
Opština apsurda i surovosti.
Skaredna humoreska lošeg pisca, pokušaja komičara.
Opština u kojoj jedino čudo može da te spase.
Skoro svaki dan u ovoj opštini je dan žalosti.
Da li ste pokušali da stavite na papir najosnovnije životne troškove, a sa druge strane mesečna primanja ako ih uopšte imate?
Vidite razliku, odnosno, pogledajte minus. Onda krećemo u zaduživanja, kao i svi ostali pošteni i vredni ljudi koji se ne bave kriminalom. Dižemo kredite, uzimamo dozvoljene minuse, pozajmljujemo se, prodajemo sve što možemo da se samo prehranimo.
Na drugoj strani onaj neobrazovani ljudski talog, ono dno sa kupovnim diplomama, ogrezlo u krupnom ili sitnom kriminalu- uživa.
Mizerije u ljudskom obliku, poltroni, prevaranti i lažovi žive lepo u ovoj Grockoj.
Šta da kažem deci?
Koju stranu da odaberu?
Da li će me proklinjati što ih učim pravim životnim vrednostima? Da li će me mrzeti što im usađujem ljudskost, osećaj za pravdu i istinu?
U ovakvoj opštini to su osobine koje se ne poštuju.
U ovakvoj opštini prolaze samo oni nepošteni, loši. To su oni najgori iz naših odeljenja iz škole, to su oni sa kojima mi, dobri đaci nismo hteli da stojimo ni na odmoru.
To su oni što sada, mene, srpkinju čije je kumstvo vekovima staro, nagone na razmišljanje da decu usmeravam da beže odavde. Da idu tamo gde još nije poremećen sistem pravih vrednosti.
Trenutno vladaju takvi. Svuda. U svim porama. Na rukovodećim mestima, od šefa obezbeđenja do šefa kabineta. A narod, kao da je kolektivno lobotomiran.
I nema veze. Rastegnućemo jedan ‘lebac na dva dana, pusti ,,Zadrugu“ i navijaj za onu malu što vrti dupetom. Uzmi plastičnu flašu piva i nateži pred ružičastom televizijom. I sve je tako kao što kažu ovi sa televizije. I biće bolje za koju godinu, deceniju ili vek. Biće bolje.
Znate šta? Ja biram kvalitet. Ja biram dobre ljude, samo, sve ih je manje ovde, odlaze mi iz ove opštine, pa i zemlje i govore da odem i ja.
Ne mogu, na žalost.
Zato trpim. Ne ćutim ali trpim. Govorim o svim ološima koji nas sistemski uništavaju. I učim moju decu. Učim ih poštenju, trudu, radu i ljubavi.
I učim ih da odu odavde. Čim dovoljno porastu da odu odavde i budu srećni.
Jer ova opština Grocka kakva je danas ne trpi pamet i ne trpi čast.
A bila je ovo jednom lepa mala Kalifornija na brdovitom Balkanu…
Mileva iz Grocke
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
