Гроцка је имала одличан почетак протеста — први је одржан у недељу, 26. јануара 2025. године, када се окупио неочекивано велики број мештана (око 1.800). То је резултирало организовањем наредног протеста, нешто мање посећеног, 2. фебруара 2025. године, на којем се окупило око 1.200 мештана општине.
Већи пад у броју учесника догодио се 14. фебруара 2025. године, када је први пут протест организован током радног дана, тачније у петак — тада се окупило око 600 грађана.
Последњи организовани протест у Гроцкој одржан је 5. априла 2025. године, а организатори су били ученици Средње школе у Гроцкој.
Очекивања грађана за до сада највећи протест, одржан 15. марта у Београду, била су велика. Многи су се надали епилогу сличном оном од 5. октобра, али је тај протест, по плану студената, завршен мирно. Борба је настављена, али се све мање људи одазива позивима на протесте.
Можда је разлог и то што људима стижу претње, откази или суспензије са посла.
Након 15. марта, интересовање људи је опало, као да су заборавили зашто је све почело, као да су заборавили жртве трагедије која се догодила 1. новембра 2024. године у Новом Саду. У Гроцкој је све постало тише — између протеста 14. фебруара и 5. априла организована је само једна акција, којој се ипак прикључио већи број људи.
Дана 13. марта, студенти из Поморавља и Крагујевца упутили су се на велики протест у Београду 15. марта, а њихова последња станица пред Београд била је, ни мање ни више, него Гроцка. У центру Гроцке организован је велики скуп, на који се одазвао велики број људи, али због сталног циркулисања није могуће утврдити тачан број.
Ови протести довели су до буђења великог броја људи који су до тада избегавали да виде шта се свакодневно дешава око нас.
Од почетка протеста до тренутка објављивања овог текста приведен је велики број особа. Само током 15. марта ухапшено је најмање 20 особа. Тако данас имамо 16 жртава пада надстрешнице и ко зна колико ухапшених, јер су тражили да неко одговара за ту трагедију. А број оних који су стварно одговарали? Ни мање, ни више него — нула.
Зато, док ви седите код куће и са својих малих екрана пратите дешавања, ваша деца се боре за правду, а ви ћутите — као и претходних 13 година.
Чега се плашите?
Ученик Средње школе из Гроцке (име и презиме познати редакцији)
