Lider SRS-a Vojislav Šešelj došao je u Beograd nakon 12 godina provedenih u pritvoru Haškog tribunala.
On je dan uoči puštanja iz pritvora sudskom veću poslao poslednji dopis u kome ih je podsetio da im je još 2007. poručio da neće moći da ga osude.
– Tada sam vam rekao da možete samo da prihvatite da mi popušite ku*ac i da ćete morati da pojedete sva govna koja ste iza*rali. Eto, sada ste konačno morali da mi popušite ku*ac! – napisao je Šešelj.
Sve ovo što izgovori Šešelj, možda bi mogao iskoristiti, tačnije da citiram i da poručim predsedniku GO Grocka, Dragoljubu Simonoviću čiji je Šešelj dojučerašnji partijski lider, a sve na konto tužbe koju je uputio na MC „Žig Info“, kao i moju malenkost.
U našega naroda, kažu, kratka pamet. Samo što to „kratka“ nije precizirano u danima, mesecima ili godinama
Po meni, nije baš tako davno bila izborna 2012-ta godina, kada se dolaskom nove garniture na vlast obećavalo sve i svašta. Pogotvo to da će se pokrenuti krivične prijave protiv kriminalnih radnji bivše vlasti koji eto oštetili su opštinu Grocka, te će oporavak biti težak.
I eto prođe više od pet godina, a da li znate nekog od te bivše vlasti a protiv koga je pisana ikakva krivična prijava? Ja, osim za bivšeg direktora komunalnog preduzeća, ne znam ni jednu.
Od tolikog najavljivana jedino koga je ova aktuelna vlast sa naprednjacima tužila jeste Željka Matorčevića, kao osnivača i gl.i odgovornog urednika. A razlog? Pa zna se: Mnogo se istina piše, a nepotkupljivi su!
Prva dva slučajeva su izgubljena za opštinare Grocke, a treći je eto sada u procesu. I za ta dva slučaja sam im citirao njihovog bivšeg lidera Šešelja, ali oni ništa ne naučiše. Pitam se, možda vole takve stvari?
Toliko godina provedenih u radikalima, zbog kojih je čak i robijao u Padinskoj Skeli 27 dana, zbog „lupanja“ kutija na izborima 2004 godine, kako bi se dodvorio svom lideru, nisu naučili ovog sadašnjeg naprednjaka nekim osnovnim principima- u laži su kratke noge!
Ima jedna poslovica, ili kratka misao kako god, koju sam skoro čuo- KO IZDA PIZDA! Izdade Simonović tako svog lidera dok je čamio u Haškom kazamatu branivši srpstvo i preko noći postade glavni evropejac- buržuj, što bi rekli drugovi komunisti. Naglog stečenog bogatstva, kako je javno izjavio, Simonović se ne stidi. Kaže pošteno ga je zaradio. A onda je promenio opet mišljenje, pa u tužbi kaže da ga ipak nema i da to kleveću neki tamo…
Dok je Srbija u krizi i dok svi štede, Simonović eto baš u prethodnih pet godina, dok je na vlasti, steče toliko bogatstvo. Prosto se pitam a šta bi bilo da nam zemlja nije u krizi i da nismo u štednji..
Ne nauči Simonović ni od svog prethodnika, tačnije prethodnika nešto. Dve tužbe su već pisane protiv mene. Ni jedna nije dobijena. Pisao i bivši predsednik Grocke, Simonovićeva desna ruka, Stefan Dilberović kao i bivši direktor vodovoda Slavek. Na kraju ispade da jurim Slaveka preko izvršitelja da plati troškove…
Elem, znam da je naše sudstvo pod velikim znakom pitanja, što se deljenja pravde tiče. Međutim, ima tu jedna druga stavka- međunarodni sudovi. E, ako nešto bude „sumnjivo“, vidimo se upravo tamo, van Srbije, a onda će Simonović skapirati šta je zapravo njegov politički otac Šešelj izjavio a da stvar bude još više ironična, naučiće to isto kao on u belome svetu.
Zato oprostiti ali ne zaboraviti
Živimo u takvom svetu da je život postao prebrz da ga pratimo. Afera za aferom, skandal za skandalom a one prave istinske vrednosti života, gotovo da nema. Zato, ja opraštam svima koji čine ovo zlo i ovu nepravdu koja nas je evidentno zadesila. Opraštanje nije zaboravljanje, kako kaže Dezmond Tutu, već pamćenje. Ali ne bilo kakvo pamćenje, već pamćenje koje nam pomaže da drugi put ne dozvolimo da se desi ono što ne želimo. Pravo izvinjenje sastoji se iz toga da kažemo da nam je iskreno žao, da priznamo našu odgovornost/krivicu i da se potrudimo da ispravimo to što smo zabrljali. Moje „pamćenje“ će biti pravo lustracijsko- Ko se i malo usmrdio za njega kupanja nema, on ide pravo u septičku jamu….
Željko Matorčević
