Do restorana, poznatog po imenu „Kod Kurte“ u Vinči malo je nezgodnije doći. Najbolje je se orjentisani po „ležećim policajcima“ od samog semafora kod skretanja za Vinču.
Posle petog ležećeg, skrenete desno pa opet desno i zatim držite pravac. Do kraja ulice, maltene se vratite do Smederevca, naići ćete na restoran. Ulica koja vodi do restorana je lošija. Pomisli čovek da ide u neku zabit. Međutim samim dolaskom do restorana, odnosnom ulaskom u ambijent osetite čari domaćinskog dočeka.
Da sve bude u redu, i da gostima ne manjka ništa, barem o slavlju kojem pišem, pobrinuo se konobar Ivan i šankerica, kojoj stvarno ne znam ime. Konobar je toliko doneo prijatnoj atmosferi da prosto ne možete da ako nešto i nije valjalo da se ljutite. Konobar je znao da se našali, da se proveseli sa vama. Jednostavno pravi profesionalac.
A manjkavosti gotovo i da nema. Možda je jedina zamerka da je pomalo u jednom delu restorana bilo hladnije. Ali čim krene muzika i blago se zaigrate, onda je temperatura odgovarajuća. Meni koji nije bio nešto naričoto šarolik, ali itekako kvalitetnim namirnicima popunjen, nikada ne manjka. Osoblje se potrudilo da stalno dopunjava ovale, odnosno porcije. Mislili su i na one koji poste, te je meni bio različit za njih. I posni meni je bio kvalitetan i stalno dopunjavan.
Sad će neko reći zašto ja reklamiram neki restoran, a možda i da sam plaćen za to. Pa jednostavno, poučen ranije lošim iskustvom o nekom drugom restoranu, a za koji sam napisao tekst da u njemu nikako ne treba praviti slavlje, ne bilo fer da ne napišem nešto i o restoranima koji posluju „par ekselans“.
Loš put i ne baš dobra lokacija ne trebaju biti prepreka da nešto organizujete u ovom restoranu. Jednostavno posle Kurte, da idete kod Murte (u druge restorane) nećete poželeti.
Željko Matorčević
