Ако сте којим случајем у наслову прочитали реч „попишана“, и то је тачно, као и ова друга реч која ту стоји…
Тек, ако ћемо о Србији и кумству судити по тренутно два најзнаментија* кума (нећемо ваљда да се враћамо у доба Карађорђа и Вујице, идемо у будућност, не у прошлост) – пропаде нам Србија, пропаде нам кумство, пропаде нам идеја јунака, пропаде нам идеја поштења – све нам снове срушише у неколико дана Војислав Шешељ и Томислав Николић.
Шешељ, који је побегао од сусрета с Николићем у вези са саставом нове владе Србије, и Николић, који је побегао од војводиних радикалских прилепака, који су дошли управо на тај састанак у вези са саставом нове владе.
Tо су људи који активно кроје нашу политичку капу и утиру пут Србије… добро, прво иде Ангела Меркел, па Федерика Могерини, па Жан Клод Јункер, па амерички, немачки и британски амбасадор, па баба-сере у кабинетима Владимира Путина и Сергеја Лаврова, па руски амбасадор, па Александар Вучић, па тек онда Николић и Шешељ – али свакако су битнији политички фактор од мене и вас (осим ако нисте горепоменуте и горепоменути и читате ове редове, онда вам се извињавам).
Ти људи, који дају обећања, „прете“ виђењем један с другим, вређају се на помен оставке – па они немају промил политичке културе да се баве тим најстаријим легалним занатом на свету, а један од њих је председник свих нас!
А где је ту наша потрошачка корпа!? Хоћемо ли имати новаца да одемо негде на одмор? Можда у Кавлобаг? Или Огувин? Или у Кавловац? Или Вивовитицу? Па хоће ли ови политички прцвољци да се брину о нама, а не могу да седну један с другим у нашем интересу?
Дочекали смо да два човека, чија би имена требало избрисати са свих глинених плочица и са свих зидова пирамида, играју, на невиђену жалост, значајну улогу у нашим животима и припадају оној групи људи који нам директно одређују колико хлеба и млека можемо да купимо… А то није много хлеба и млека…
Па шта је онда с нама, зашто их и даље бирамо? Какво питање, а? Да признамо себи да смо сами криви што имамо такве кумове? Е, не може тако код нас – нисмо ми криви, други су криви. Увек. Ево – сад су криви Шешељ и Николић. И јесу, али колики је ту наш део? Кривице, мислим…
* А је л’ сте приметили како реч „најзнаменитији“ користимо код кумоубица и кумопљувача? То је, је л’ те, сарказам…
