Опет се показало да онај који је на високој позицији и не мора да буде баш много паметан. Неки пут се у животу сложе коцкице па „малко паметан“ буде неко, а стварно паметан буде „нико“. Какво је време дошло таквих примера је све више али има и изузетака, наравно.
Паметан човек не би најављивао своје посете, бар не оне на које није позван, као историјске и не би унапред одређивао број тет-а-тет састанака са оним ко и не зна да долази такав „гост“.
Други паметан тј добро Информ(ер)исан не би, поред најаве таквог гостовања најављивао још једно и оба сврставао у историјске догађаје и представљао их као осмо светско чудо. Паметан човек не би себи дозволио да бали широм отворених уста и разгорочених очију гледа потенцијалног актера као Бога.
Било како било прва најава се завршила поражавајуће и не само да није било тет-а-тет састанака него није се могло ни прићи месту дешавања. Неки кажу да су осујећени покушаји чињења Федералних кривичних дела и давања донација страних држава и државника, а неки кажу да ходочаснику није било добро и да је због нарушеног здравља одлучио да се врати десеточасовним летом, али у новом, 53 милиона евра вредном авиону. Нису помогли ни толико помпезно рекламирани кључеви Беле куће и речи „да можеш да уђеш кад хоћеш“ а ни налив перо није имало никакву улогу. Овога пута није се могло ни на ону столичицу а пристало би се и на „дај шта даш“.
Бледа слика са Флориде мора да се оживи и потребна је брза примена новог колорита. Хитно је потребно медијски преокренути ситуацију од срамоте до ловорика. Један није хтео али ево шансе да други приграби оно што је онај први одбацио. Тако смо стигли и до Москве.
По првим снимцима не би се баш рекло да је Профитије као курир успео да пренесе поруку. Можда и јесте али порука се није разумела? Можда се и разумела па је дочек на аеродрому био овако скроман. Можда и није био скроман него је помпезнији од онога што реално и заслужује онај који упорно седи на неколико столица.
Авион је слетео а испред Руске државе као домаћин послат је заменик шефа иностраних послова. Замишљам да у Србију долази председник неке државе а на аеродрому га дочекује заменик Марка Ђурића… И сам Ђурић да га дочека било би испод сваког нивоа и веома гротескно, али хајде. Русија је велика земља, моћна сила а ми смо мали и …и да се задржимо на томе.
Тепиха нема јер Руси су паметни па су офарбали широку траку у црвено и оивичили је белом бојом. Практично зар не. Гарда од 10 војника, по 5 са сваке стране али са великим размаком од скоро 2м да би се покрио што већи простор јер требало је прећи тих 20-30 метара празног простора. Израз лица нашег војаџера довољно је осликао како се он осећао у тренутку када су се врата авиона отворила.
Има и шаторе!
Остани! Види како лепо шеташ, нико те не зна, нико не звижди…
Рај. пиц.тwиттер.цом/БЕоо1XакЛБ— ОСНА 🐇 са омладине стране (@УдрузењеОСНА) Маy 8, 2025
Друге делегације су такође дошле и по снимцима било је више присутних у дочеку. Евидентно је да није свако дочекан на исти начин и да су постојале разлике. Сигурно постоји неки критеријум у протоколу. Да ли по заслузи или по нечему другом, то Руси знају.
Изгледа да нам не помажу ни поклони које смо однели. Поклони у виду ордења је лепа али и наменска ствар. Не дају се они баш тако. Мени то више личи на додворавање и куповине „симпатија“ него на реалне потребе и заслуге примаоца. Ето, не знам, можда грешим.
Из извештаја чујемо да су у Москви одмах обављени разговори са Казахстанцима око отварања нових хотела у Београду. У овом Београду ће ускоро сви само спавати. Да ли ће неко отворити неки погон да овај народ може нешто и да производи?
Ево и Митровићевог ПРДЦ отвара погон на Флориди. Чудно. Пар дана после екскурзије српске делегације отвара се погон за производњу дронова. У Београду то не може јер овде треба само да се спава. Испада да је у Мајамију јефтинија радна снага и да је производња јефтинија.
Вечерас је радна вечера. Наравно нашој јавности је пренето да војаџер иде на радну вечеру са Путином. То звучи тако „приватно“. Мишљења сам да Путин не може имати вечерас 100 радних вечера и да ће то бити заједничка „радна“ вечера са свима, односно да ће то бити вечера добродошлице са представницима свих делегација. Стално неки спинови и стално нека пропаганда РТСНСа. Е тај „жути Бујке“ не оставља власт на миру и стално ровари. Запео да имамо право да знамо све па то ти је.
Шта ће даље бити, видећемо.
Горан Пекарски
