Рецепт за хаос: Како нас припремају за мрак и скупо гориво

Лудило које захвата власт, и паника међу лојалним трабантским медијима, креће се ка врхунцу.

Већ је много пута писано да гашење производње рафинерије НИС није толико поражавајуће за Србију, јер се и даље могу увозити деривати. НИС неће моћи да увози сирову нафту и да је прерађује, али ће држава моћи да увози готове деривате, бензин и дизел. Неки кажу да је то скупље и да ће се тако изазвати скок цена горива на тржишту.

Пише: Горан Пекарски

Није нужно да цена било ког деривата скочи јер се у Србији већ годинама на пумпама плаћа најскупље гориво у окружењу. Погледајте само цену горива у Македонији или у Републици Српској и биће вам јасно да су цене код нас допумпане акцизама које се додају на увозне производе, тј. деривате. То значи и да је и сада гориво третирано и оптерећено акцизом као увозни производ. Нека држава смањи акцизе и проблеми ће се решити.

Наравно да је то могуће, али би то смањило приход у буџет ове преалаве власти која је та средства већ наменила за ко зна шта? Можда за ЕXПО или за неку другу врећу без дна? Можда за Београд на води 2.

Како скренути пажњу са могућих проблема и евентуалног скока цена? Наравно, стварањем криза и несташица. По опробаном систему који је примењиван за време Милошевића, пред сваки енормни скок цена прво долази до несташица, а ми онакви какви јесмо, увек смо говорили: „нема везе колико кошта, само нека га има“. Тако ће вероватно бити и са горивом, али можда се нађе решење да се држава трампи са неком другом државом, па им за гориво платимо извозом струје. Ето решења: ви нама дизел и бензин, а ми вама струју. Наравно, да бисмо могли да извеземо струју која је њима потребна, потребно је да је наши грађани немају. А како припремити грађанство на то да струје неће бити? То је генијално. Ту се види сва поквареност болесних умова.

Никако да се отргнем утиску да ова нова кампања оптуживања како „блокадери“ позивају на паљење рингли и кварцних пећи, када за то нема потребе, а није ни време, служи као увертира за психичку припрему становништва на несташице електричне енергије.

Русија је разорила енергетски систем Украјине и оставила је тек толико да се послуже у хуманитарне сврхе, тј. за потребе украјинског становништва. Украјина не може да извози струју на запад као до сада и ето проблема. Не сме Европа да дозволи да њени становници, већ оптерећени падом стандарда и мигрантским проблемима, још остану и без струје. Од кога узети струју? Ту долазимо до онога о чему размишљам.

Ко је тај ко је спреман да да све што се тражи, а да при томе нема много емпатије према „блокадерима, идиотима и будалама“? Ко је спреман да све жртвује да остане још мало на позицији са које може да мрзи, мучи и тлачи? Ето, то ми се врзма по глави. Шта каже Информер на ово?

Насловна: Илустрација