Današnja Grocka, pa i Srbija izgledaju kao skup propalih „medijskih“ zvezda koje smeste na farmu ili parove i oni tu žive.
Možete tu videti razne likove poput Ekrema, Ere, Bojanića, Zmaja i j…m li ga više koga. Kao muzu kravu, čuvaju koze, piliće a ovamo glavna gledanost je kada hoće jedni drugima oči da povade, kada jedni drugima j..u sve po spisku. Pa onda dal’ će se neki i p…..i međ’ sobom. U krupnom planu Zmaj čačka nos i pravi kuglice. A onda im donesu hrane i pića i narod gleda kako oni pijanče kao da su u nekoj kafani na kraj sela. Zmaj pijan ko letva, pevaljke krešte pijane bez plej beka, a neke babe drže reč o moralu. I sve može ali bez vređanja na nacionalnoj osnovi , jer to vodi trenutnoj diskvalifikaciji. A sve je ostalo dozvoljeno, čak se i pravi slava sa sve žitom ,svećom , kičerajem i kolačom. Sve više nam celokupni život liči na Parove ili Farmu.
Život nam je kao u nekoj seriji. Ato su serije najjeftinije produkcije gde glavni junaci ili su slepi pa na kraju serije čudesno progledaju ili su neki nepokretni pa na kraju čudesno prohodaju. Šta o tome reći nego o neizmernoj sreći naših domaćica koje su silom prilika to što jesu.
Dnevnici su kao iz devedesetih. Nigde problemi, nigde stvarnosti, samo pljušte optimizmi glavnih aktera. Ko da su dobili svoje TV serije.
Super nam je program, odličan nam je program, samo je malo dosadan. Nekada davno u predstavi ” Radovan treći ” reče Zoran Radmilović u prepunom Ateljeu 212…
Život nam je sveden na na sleganje ramenima. Tunjavi, zajedljivi i dalje navijamo za političke tabore koji nas dve decenije prave budalama. Kada se malo zasitimo oni se dogovore pa naprave nove. I svaka budala ima svoj tabor. I svaki tabor se za vreme izbora takmiči koliko će više budala krenuti u agitaciju da bi posle izbora zaključili ko je više imalo budala te sezone. E baš takvi vladaju!
Pa koliko smo puta izašli na izbore? Kakav nam je život? Tunjav, zloban, obesmišljen, siromašan, a mi i dalje verujemo u iste likove koji se vrte u krug već dugo. I dokle su nas doveli?
Sve je više nezaposlenih. Kontejneri sve prazniji. Svakim danom sve se manje kupuje od hrane pa do jeftinih čarapa. Pa ljudi moji, kad ste kupili zadnji put neke skupocene, kvalitetne gaće? Krpimo sve i budžimo. Budžimo život, budžimo se kreditima, budžimo se nadom usmerenoj na političare koji nas redovno zajebavaju i lažu.
Idemo leti na more pa makar i crkli posle od dugova al’ neka komšije vide da mi još imamo bre! Po domovima zdravlja tretiraju nas kao stoku, prepisuju nam lekove ko RTS reprize. Na položajima po opštinama poštari, frizerke, šahisti,trgovci devizama,samozvani web dizajneri, savetnici za finansije oni koji su iza sebe sjebali tri preduzeća i ništa im ne fali.
Kupujemo najjeftinije kondome bar da nam seks bude povoljniji. Kad se pojavi po marketima, dragstorima povoljno meso svi navale da kupuju. Mesina bato! Krkaj! Ma ima da ti kažu : ” Ćuti, ne sviraj… Vidiš bre kako je jeftino”! Mi smo narod jeftinih aršina. A to što je neka smrznuta lešina doletela Novakom iz Brazila nema veze.Voće koje kupujemo istruli za dan, jedeš a sve si gladniji jer organizam nema dovoljno hranljivih sastojaka pa traži mučen da se nahrani a stomak prepun svakakvog đubreta. Hleb kao od gume. Kada pojedeš pljeskavicu na kiosku za 120 din ostaneš u nedoumici dal si pojeo meso ili soju. Šargarepa na pijaci naslikana a elastična kao da je gumificirana, treba joj vremena da se skuva kao nekadašnjoj junetini bez da se dodaje šećer. .
Kupujemo jeftinu obuću koja nam uništava stopala i krivi kičmu. Oblačimo na sebe razne majice od ko zna kojeg recikliranog materijala i preko pora kože udišemo čist otrov. Bitno je da je jeftino! Jedni beže u sekte, drugi od svoje vere prave instant vere, treći meditiraju, četvrti izigravaju budiste! Ljudi pa mi smo prsli ko lajsne! Redovno jedni druge podjebavamo, smeštamo podlosti, jer nikako da shvatimo koliko smo glupi. J…..o jedni druge po familiji, komšiluku, kolektivima umesto da tu energiju preusmerimo na one zbog kojih ovo pišem.
Odeš na posao,radiš, čekaš platu ona brže ode nego što dođe. U strahu dali ćeš uspeti da otplatiš ratu za kredit, hoćeš li imati hrane i ogreva. Da se napiješ od muke u kafani skupa rabota jer tura pića= dnevni bakaluk. Moliš Boga da ti automobil sav onakav krntijast poživi do sledeće registracije. Sveo ti se život na čekanje isteka roka trajanja.
Smisao se izgubila kada smo okrenuli leđa mudrosti, obrazovanju, knjigama,izložbama, pisanjima, kulturi i sličnom. Nekad si kroz muziku imao poruke mudre, a danas kroz nju slušaš najogavnije primitivizme. A narod sve više tihuje i čeka.Čeka svetlo pa taman ono bilo i na kraju tunela!
Ako neko ugleda svetlo neka piri da se razbukta, krajnje nam je potrebno inače…
Željko Matorčević
