САД траже активацију члана 5 и напустиле МЗО

Дешавања у свету иду на руку актуелном српском режиму. Информације о инвазији на Венецуелу, отворени „позив“ Канади да постане саставни део Америке, јасно изражен став да је Гренланд већ Америка само што то Данска још не зна, као и претње Ирану, стварају информациону завесу и бацају домаће догађаје у други план — или бар тако власт мисли.

.
Пише: Горан Пекарски
.

Чињеница је да су се протестна дешавања проредила и да су мањег интензитета, али то не значи да се мишљење променило. Вучић је успео да константним пресингом продужи овакво „лимбо“ стање до максимума и да се полако приближава законским роковима за редовне изборе 2027. године. Ова најава потенцијалних избора у току ове године је више за спољне факторе него за домаћу употребу, јер он тако показује некакву демократичност. Шта год радио и шта год нам правио маглу, они који нису за њега, и они којима је њега и његове клике до носа, мишљење неће променити.

Венецуела, Мексико, Иран, Украјина, Гренланд и Давос су одлична димна завеса. Европа је делимично склонила фокус са Србије и покушава да кроз своје квази јединство парира интервенционализму „великог брата“. Да би показала да је политика Европске уније о неповредивости суверенитета свих држава и став о непромењивости граница још увек њен важан део, одлучили су да „сложно“ кажу „њет“ Америци. Осам земаља Уније се сложило и послало војску у сусрет Трамповој најави о могућој примени силе. Интересантно је да су Француска и Немачка послале 15, односно 13 војника, а осталих шест једва преосталих двадесетак. Шведска и Словенија су послале силу од по два војника. Немци су на положају били 40 сати и вратили су се кући. Толико о спремности и заједништву.

Председник Србије је у Давосу одушевљен са две ствари. Прва је обраћање фон дер Лајенке, која је пропагирала отпор према интервенционализму и позвала на чврст став ЕУ, а друга ствар је позив Гренела да Србија не следи пут развоја Европе него да се престроји на развојни пут Америке. Логично је да се АВ одушевио са два различита става, и то са два дијаметрално супротна става, јер зависи и од једних и од других. Мама Лајен би се наљутила да је одушевљење изостало, а ујка Сем када би се одустало од хвалоспева позиву. Између осталог, тај позив је корак ка смањењу утицаја УН и Савета безбедности, и корак ка тоталном гашењу, а да се одмах оформи „Веће за мир“. Веће за мир, по Трампу, треба сви да подрже и да се учлане, а чланарина је само милијарду долара. Веће је замишљено као скуп једнаких у коме само Трамп одлучује, јер једино он има право вета. Каква дивна замисао и каква несебична понуда.

Нова мета је Мексико, али и Куба. Европа ћути и у страху, звиждућући, окреће главу, јер је Трамп у свом говору неколико пута (грешком) споменуо Исланд уместо Гренланда, па се створио утисак да је и Исланд већ таргетиран као нова одбрамбена зона Америке.

После оваквог одушевљавања српском председнику ноге више нису у шпаги између истока и запада. Сада су ту и неке нове одреднице. Сада се ваља раскречити између Трампа, Лајенке, Сија и Путина. То више личи на черечење него на спољну политику, али не сумњамо да Србија, тј. њен председник, има и вољу и хтење, а наћи ће се и та милијарда, да се крене развојним путем „у сусрет Европи“ стазама Доналда Трампа. Можемо ми то, а наћи ће се и та ситна милијардица, јер где има 18 милијарди за ЕКСПО, нађе се и једна за „шта год то било“.

Док европски део НАТО-а, без консултација са Европском комисијом, преко секретара Рутеа нуди Трампу Гренланд са свим правима и у безусловном располагању ресурсима, у замену да се задржи фиктивни суверенитет Данске, дотле Канада, која је већ под санкцијама Америке, склапа нове дилове са Кином. Земља Јаворовог листа смањила је царине са 100% на свега 6,8% на увоз кинеске технологије, а заузврат змај са Истока је смањио царине, на истих 6,8%, на канадски грашак. Ово је шамар политици Сједињених Држава и новој Доналдовој доктрини.

Да ситуација буде интересантнија, Сједињене Државе су данас напустиле Међународну здравствену организацију и повукле сво особље из Женеве и осталих подружница. Шлаг на торти долази опет из нове Доналдове доктрине, која сада тражи од НАТО пакта да се активира члан 5 и да европске земље преузму страже на Рио Грандеу и да одбране САД од најезде миграната и „нарко картела“ из Мексика. Иако члан 5 предвиђа заједничку одбрану искључиво од оружаног напада на једну од чланица, администрација Беле куће је неумољива.

Шлаг без трешњице не би био комплетан, а за то се побринуо Зеленски. По вестима које стижу, Виктор Орбан је обелоданио захтев Украјине за помоћ од ЕУ, у износу од 1.500 милијарди. Како се сазнало, 800 милијарди би ишло за обнову Украјине, а 700 милијарди за војску и оружје, и све то у тренутку када се у Абу Дабију воде преговори о миру између Русије, Украјине и Америке. Изгледа да му је неко опет нешто шапнуо, па од мира неће бити ништа.

Још пар дана ће се причати о Давосу и „успешном“ наступу српске делегације коју нико није посебно примећивао, а посета европских парламентараца на медијима са националном фреквенцијом неће бити спомињана. Можда се малчице провуче кроз осуде преко маргиналних партијских експонената како посета није најављена на време, па зато нико није могао да се састане са њима.

По мени, то је још један аутогол напредњака и њихових саучесника, али њих то не брине. Битно је да се купује време док се можда не деси неки поремећај у свету, а онда би се указала могућност пролонгирања избора због опште безбедности и свеопште лоше ситуације у свету. Можда и то некоме пада на памет.