Када неко једну општину води дуже од једне деценије, очекивало би се да се бар нешто помери с мртве тачке. Али у Гроцкој, време као да је стало 2012. године – године када су напредњаци преузели власт. Од тада до данас, једино што се убрзало јесу њихове дипломе. Стекнуте по разним „институтима“, „факултетима“ и „академијама“, брже него што се испија кафа на паузи, те дипломе су нам данас кључ за разумевање зашто је све стало.
У Гроцкој је постало немогуће завршити и најједноставнији административни посао без неке везе. А и тих веза је све мање – или су отишле у пензију, или се просто умориле од објашњавања „код кога треба да идеш“.
Од силних обећања, грађанин Гроцке данас болује од колективне амнезије. Обећавали су спортску халу, вртић у Умчарима, канализацију у Калуђерици, па и тротоаре, фонтане, фабрике… Али ништа од тога нисте добили. Или сте добили нешто што је толико скупо плаћено, а толико лоше урађено, да бисте радије да га нисте ни добили. Погледајте само ону фонтану – споменик бетону и корупцији, без воде и без одржавања. Само још чекамо да је објаве као културно добро.
Ако вам се чини да је све стало – у праву сте. Ако вам се чини да нико ништа не ради – опет сте у праву. Ево, за десет дана нас чекају чувене Гроцканске свечаности, некад с поносом називане „Златни котлић“. Данас – не зна се ништа. Ни ко наступа, ни шта се дешава, ни да ли се ишта дешава. А било је времена када су већ у мају сви знали програм. Данас? Ћутање. И за све што се у Гроцкој дешава, и што се не дешава.
Ако се питате ко води општину – не зна се ни то. Да ли је то председник Чапрић или заменик Рајковић? Или можда неки „координатор“ из сенке? И ту је вечита напредњачка загонетка. Имена су се смењивала као на траци – Симоновић, Миличко, Јокић, Панта… А резултати су остали исти.
Можда једина позитивна ствар у целој овој политичкој мочвари јесте што су им чак и највернији окренули леђа. Пензионери – некад прва линија страначке војске, сада више не желе ни да слушају. Обећања су их уморила. А лето у Гроцкој, кажу, увек успори све. Само што ово лето траје годинама. У овој дугој сезони политичке врућине, ми смо се толико навикли на смрад, да више ни не осећамо ону знату „арому“ из Грочице.
И тако, дан по дан, година по година – а летаргија као програм. Или можда као стратегија.
„Када некоме дате власт, видећете ко је. А када му дате времена – видећете шта уме.“
(стара народна, освежена у Гроцкој 2025.)
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелогенција
