Од 2018/19. па наовамо однос Вучића према народу и према Србији константно се погоршава. Имао је почетак који обећава, али мало по мало све је погазио и постао је носилац све проблематике која нас је задесила и која тек долази.
Лаж је све гласнија, а истина све тиша.
Осиони вриште и прете, а у ствари запомаже у страху од сутрашњице. СНС губи изборе, а Вучић их добија. Кривци признају да су прекршили закон, а Вучић негира. Шта се десило са овим човеком, то ће тек нека нова власт утврдити.
Све ово је виђено у последњих 6–7 година и све ово се очекује и даље. Али да нас глупост и безобразлук још увек могу изненадити – то никако да се навикнемо. Таман се помисли да је то – то, кад оно: има још. Има још, а има и од кога.
Купујемо трамваје који не могу да се мимоиђу у оштрим кривинама јер су прегабаритни. Асфалт на аутопутевима се љушти и пуца јер је много танак, а потпорне зидове нам односе кише. Отпадају плафони по школама, а људи нам гину на железничким станицама. Наравно, све ово је преплаћено и маркетиншки персонално добро одрађено и усмерено према лику и делу најгорег који је могао да нас снађе. Све заслуге иду прворођеном, а уз заслуге — ко зна шта све још. Све ово је српска свакодневица, али ево изненађења. Вучић оде на скуп „Југоисточна Европа и Украјина“ у Одесу, и тамо понуди помоћ. Не било какву помоћ, него — по његовој жељи — Србија би могла да обнови један, два града или једну целу област. Рече човек и не задрхта. Да ли Србија, која се прекомерно задужила за све досадашње његове жеље и хирове — а под тим мислим на ЕXПО и Рафале, да не спомињемо остало — може да издржи овакво додворавање Западу и титрање Украјини?
Ако сте се питали колика је цена ћутања Запада на резултате претходних избора — могли сте да чујете у Одеси. Цена је можда град или два, а може и једна мања област. Ситница. Не знам ко је најватренији, од европских лидера, у ложењу Вучића, али он се баш примио. Вероватно мора. Јер да не мора — нико нормалан, са толико проблема у сопственој земљи, не би се усудио да понуди овако нешто.
После неодласка на самит БРИКС-а, после Флориде и „срчаних проблема“, после седења на крају бине на Паради победе и у ћошку вечерњих дешавања у Москви, после афере са прокси снабдевањем Украјине ракетама и гранатама — ово наше чудо је самоиницијативно почело да обнавља Украјину. Русија нам даје јефтин гас, а ми константно гурамо прст у око Путину. Од Руса и Белоруса добијамо тенкове, авионе, борбена возила и аутоматске куполе за „Лазара 3“, а наше оружје продајемо да би се убијали руски војници. Наравно — преко посредника. Шио ми га Ђура.
Сада, како он сам рече: „Једва чекам да они кажу“, мислећи на студенте, „грађанима да због њих неће бити струје. Са одушевљењем чекам.“
Своје промашаје, у сулудом седењу на 100 столица, брзином муње пребацује на друге. Сада када се снабдевање гасом од стране Русије доводи у питање, он своју обнову Украјине и снабдевање Украјине ракетама, гранатама и муницијом претвара у кривицу студената. Заборавља да је Русија рекла да неће испоручивати гас земљама које имају непријатељски став и потезе према њој. Ма студенти су криви. На крају ће Русија Србији дати гас по повлашћеним ценама, јер неће Русија кажњавати народ Србије због зла које не жели да оде.
Да ли је он нормалан? Зар је толико заглибио да све мора да да — или јефтино да прода? Немам ништа против што они њега ложе, али имам против да због тога Србија изгара. Топимо се финансијски, али очигледно је то цена коју овај појединац плаћа да би био то што јесте. Он плаћа, народ трпи. Закида се чак и на гласачима који се сада жале да су гласали, а да нису добили паре. Колико мало мозга морају имати ти људи да, у оваквом тренутку кризе у Србији, продају будућност Србије, да продају српску младост, и даље не схватајући — жале се да нису добили 3000 дин. Е па, стоко неплаћена и глупава, и ако су вас преварили — нисте ви за гласање, него за шталу. Али не да намирујете стоку, него да будете стока. Да мучете и да блејите.
Интересантно је да тужилаштво није реаговало на овакве изјаве и конкретне доказе, а и када је оно реаговало да заштити народ и закон? Они штите ову власт и овог појединца.
Али на крају ће бити…
– Хало, Бинг, како брат?
Горан Пекарски
Насловна: Друштвене мреже
