Морам признати да сам се пријатно изненадио када сам добио информацију, и фотографију, новог амблема, а претпостављам, из пређашњег искуства, и новог предлога грба Калуђерице, једне гласне, али безличне групације.
Изгледа да је другарска критика која се ослањала на психоанализу и профил пико чланова са нано идејама у оквиру једне микро организације из Калуђерице, која је наметала да се за грб Калуђерице усвоји лик Католичке часне сестре која држи у руци своју задужбину у облику самостана, промењена у лик Православне монахиње која сада држи манастир у рукама. Диван напредак, али ипак мало нејасан. Која је то монахиња била задужбинар манастира на територији Калуђерице и ког манастира? Тај податак би био интересантан за све житеље овог места, без обзира да ли су део староседелачког опуса или су се населили.
До сада знамо да су тих пар чланова овог пиколо гангa имали своје трагове у политици на скромном уличном нивоу које се огледало у чланству у неколико странака, покрета или група, али то је и нормално. Ту не треба ништа замерити, јер бавити се политиком јесте ићи путем којим се може учинити нешто добро за своје место. Странке, по обичају, мењају курс јер људи из странака почну да кваре оно што је у општем интересу, и онда је логично да човек пронађе себи другу позицију са које би могао да настави борбу за оно што сматра да је исправно. Као и у другим сегментима друштва. Пример, у спорту. Промени се клуб, дрес и шоу иде даље. Сви навијају. За то немам никакве замерке. Није битно да ли је неко био Радикал, Заветник, Демократа, да ли је био у групама грађана или покретима, или је очијукао са Напредњацима или био члан, радио кампању за било коју странку па чак и за СПС. Све је то људски и нормално, али једну ствар не разумем. Не разумем како то замениш веру, или само симболе своје вере, и то у трену, а не одеш у цркву. Да ли је то ствар моде, или утицај другарских савета или поштовање медикаментне терапије, нисам сигуран. Знам да је право свакога да има слободу на вероисповест и никако то не оспоравам, поштујем, али откуда монахиња са манастиром уместо часне сестре са самостаном? Мени је то драго, али да ли ће ово врдање и нагли заокрет са обележјима утицати на наше односе са Католичком црквом или са Ватиканом? Уз све похвале на храброст на промену симбола вере, желим да верујем да је то урађено са сагласношћу једне, а и уз благослов друге цркве. Не знам како то сада иде, али некада давно постојала је једна хуманитарна организација која је имала назив К.Р.С.Т. Назив организације је акроним од Култура – Религија – Спорт – Традиција и да би се он користио, затражен је благослов Православне цркве и њеног Патријарха Господина Господина Павла.
Патријарх је потписао благослов зеленим мастилом и тако је тај назив ушао у употребу. Претпостављам да су ови наши несташни и нестални другари учинили исто и да су добили благослов за употребу лика монахиње на својим беџевима или нечем другом. Можда нису, али требало би. Ако се већ напушта симболика Католичке вере и враћа се аутентичној, онда треба поштовати процедуру. Не знам да ли је Католичка црква имала сазнања да једна политичка измаглица користи једно од обележја Католичке вере и не знам како ће одреаговати на одустајање од њих. Не знам да ли ће то довести до затезања односа ове две цркве јер ипак није мала ствар када једна тако силна организација, покрет, група или умишљена дружина направи нешто што може довести до тога. На крају, нашим врлим и збуњеним другарима који не престају да се представљају као „Званични збор“, ако не успе са благословом Српске православне цркве и нађу се у незгодној ситуацији, увек постоји могућност да истражују нова поља. То може бити нека политичка странка, може бити неки нови збор, нека група, а може се и наставити са верама и религијама. Можда могу покушати са симболима будизма. Ставе неког пунијег момчића који држи нешто што личи на неки омањи Тадж Махал и ето новог беџа. То можда и није идеја за одбацивање, јер можда би тако на изборима боље прошли. Потребан вам је само природан праг и ето њих у скупштини општине. И да разјаснимо да не буде забуне. Рекао сам природни праг од 1% на изборима, а не еволуциони, јер ту је 1% много. Био би то велики скок.
Горан Пекарски
Фото: Друштвене мреже
