Умчари на точковима: Да могу, паркирали би и на касу
Данас сам прошао кроз Умчаре. Кажу људи да долазе празници, време даривања, мира и благостања. Али, ако судите по центру овог насеља у Гроцкој, рекло би се да је наступило време општег саобраћајног рата и такмичења у дисциплини: „Ко ће бахатије да загради пут“.
Ситуација је, најблаже речено, хаотична. Али, хаос није права реч, јер хаос може настати случајно. Ово у Умчарима је намерна, колективна демонстрација некултуре.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
У кругу од свега двеста метара налазе се готово сви маркети, месаре и радње које су просечном човеку потребне. Здрав разум и здраве ноге налажу да се човек паркира (прописно, ако је то икако могуће у овој земљи), изађе из возила и прошета тих пар минута од радње до радње. Али не. У Умчарима, изгледа, ходање је демоде. Овде важи ново правило: ако аутом ниси пришао толико близу да браником можеш да отвориш врата радње – ниси ни био у куповини.
Гледам их данас. То се не паркира, то се „утерује“. Предњи крај аутомобила на тротоару, малтене у излогу, док задњи крај штрчи на пола коловоза, као споменик људској себичности. Тај задњи део возила, који ноншалантно блокира траку, постаје непремостива препрека за аутобусе и камионе. Возачи теретњака и јавног превоза изводе маневре којих се не би постидели ни пилоти борбених авиона, покушавајући да се провуку кроз иглене уши, док „газда“ купује 100 грама кафе и једну кесу.
Због свега овога, а у духу иновација којима тежимо, имам један револуционаран предлог за Умчаре. Хајде да легалузујемо ово лудило. Предлажем да се укине пешачка куповина!
Зашто да се мучимо и излазимо из кола? Требало би проширити врата на маркетима и увести „Дриве-тхру“ куповину кроз рафове. Замислите ту идилу: уђеш „голфом“ директно међу полице са хлебом, прођеш поред сухомеснатог, спустиш прозор, месар ти убаци пола киле роштиљског меса директно на сувозачево седиште, и наставиш ка каси – наравно, не гасиш мотор, да се не охлади клима или грејање. То би решило гужву на улици – јер би сви били колима унутра, у продавници!
Замислите да се тако понашају у центру Београда? Да се Кнез Михаиловом возе од бутика до бутика јер их мрзи да носе кесе? На шта би то личило? Па, личило би на центар Умчара данас.
А где је полиција у овој сатиричној реалности? Негде, вероватно, постоји закон. Онај исти Закон о безбедности саобраћаја о којем смо писали, који каже да не смеш да станеш 5 метара од раскрснице, на пешачком, да мораш да оставиш 1.6 метара за пешаке… То слово на папиру у Умчарима не вреди ништа. Полиција или жмури, или је и сама заглављена у колони иза неког ко је „само скокнуо по цигаре“ и оставио упаљена сва четири жмигавца, као универзалну амнестију за безобразлук.
Некада се кажњавало, некада се знао ред. Данас, чини се, надлежни чекају да се празници заврше и да се гужва сама разиђе, по принципу „не таласај“.
И док возачи у Умчарима пале машине да би прешли 30 метара до следеће радње, заборављају једну стару мудрост којом ћу завршити овај осврт, а која би им добро дошла уместо горива:
„Коме закон лежи у топузу, том су и ноге закржљале од гаса, а образ од ђона.“
.
Насловна: Архива Жиг инфа
Аутор:
