Некада је деловало да је Вучић интелигентна и озбиљна особа са стабилном психом. Све је изгледало сјајно када се почело са градњом путева и болница, али то је све трајало док на видело нису испливале цене. Свака коначна цена је вишеструко увећана у односу на почетну, а политика СНС-а се претворила у догму. Свако ко се усуди да постави питање о вредности радова одмах постаје против просперитета, будућности, против Србије, а најгоре је када добије етикету да сте против Вучића.
Све је почело да указује да се на челу нове вере и напредњачко-идеолошке религије појавио месија. За разлику од Сина Божијег који је разапет пре 2025 година, овај месија је сишао из Чипуљица да разапне овај народ.
Од почетног веровања у интелигенцију, храброст и психичку стабилност српског самопроглашеног божанства, Аце попуцалоустог, није остало ништа. Овакво понашање по систему „вратите ми моје играчке или ћу вас рећи мами“, или кукавичлука да не сме да саслуша свој народ, него се окружује неким Кобрама и кордонима на чијим леђима пише Жандармерија или ЈЗО, па до показивања тоталне нестабилности, прошло је само неколико година.
По мени, први симптоми које сам приметио појавили су се 2020. године. Тада је, да би себи обезбедио подршку и већину у председништву странке, копртирао око 70 младих полазника његове „Академије младих лидера“. Дао је деци положаје и добре плате, а за узврат добио слепу послушност и нове јуришнике. Направио је од њих дебиле јер су са 18, 19 година постајали нешто за шта је у свету потребно 20 година искуства. Једино што се од њих тражило била је захвалност и узвикивање „Живео Вучић“. Када све ово прође, када газда падне — где ће они? То се осилило, то полетело, то земљу не дотиче.
Први потез после подмлађивања председништва и парламента био је да уклони све са којима је стварао странку и који су га знали у душу. Знао је да они знају ко је и шта је он, и да он није оно за шта ће се представљати.
Вучић покушава да добије на времену. Ова играрија топло-хладно-топло, односно бијем — зовем на дијалог — бијем, за циљ има само развлачење и покушај изнуривања српске академске и интелектуалне заједнице. Све је то покушај одуговлачења јер је Алеку потребна 2026. година како би затворио финансијску конструкцију за ЕXПО.
Постоје информације да ће изборе, на свим нивоима, расписати почетком следеће године и да ће их одржати до краја пролећа. Свесан је да мора дићи сваког појединца и да га натера да борећи се за себе, бори се и за њега, тј. за СНС. Међутим, лоша страна таквог потеза била би то што ову своју квази војску и ове кретене које називамо „батинаши“ неће моћи да развуче свуда по Србији, па би му тако опала моћ. Верује се да ће се опет појавити гласачки туризам, а вероватно ће и мигранти добити глас.
Друга опција је да направи изборе у Београду. Шапић му ионако бежи, а све је више информација да је већ нудио оставку. Можда се сада тражи модус како да се распишу избори, а да то није због оставке, јер Вучића нико не може и не сме да остави. Можда је решење нађено у „позиву“ ДРИ (Државне ревизорске инспекције) да се Шапић склони са места градоначелника због нерегуларности у вођењу града. Чудно је да ДРИ „позива“ или „предлаже“, јер њихово је да утврде и по потреби материјал доставе тужилаштву. Нису они добошари да позивају, већ инспекција са највишим овлашћењима.
На овакав начин би могао да у Београду сконцентрише сву силу, све паре и све напаљене и купљене ретарде. Па чак и ако изгуби, а хоће, развлачиће формирање Скупштине града, па долази лето, па опет проблеми на јесен — и ето избора 2027, а онда — одлази Вучко.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
