KOJI je najbolji način da sačuvate brak u Srbiji? Da uzmete zajednički kredit za stan.
Ovaj vic dobro je poznat svima koji bi da raskinu ugovor sa partnerom, ali ne mogu jer ih istovremeno veže onaj ozbiljniji, sa bankom.
Čak i ako uspeju da se dogovore sa dojučerašnjim partnerom kako da podele imovinu, čeka ih prodaja stana, zatim otplaćivanje duga banci po nepovoljnim uslovima, a na kraju će, u zavisnosti od toga koliko su bili u braku, možda biti i u minusu. Kad sve to stave na papir, mnogi pomisle da je ipak bolje trpeti i nastaviti suživot, ma kako siv on bio.
Da li je zajednički kredit zaista opravdan razlog da ostanemo u braku? Nije dovoljan, ali jeste još jedan plus za nastavak zajednice, kaže psiholog Ljiljana Jagodić. Prema rečima naše sagovornice, koja nam je ispričala vic s početka, pitanje kako se razvesti ako nam nad glavom „visi“ kredit, treba postaviti advokatu ili finansijskom savetniku.
– Za mene je razvod poslednje rešenje. Kao i kod mnogih problema, i ovde važi ona izreka: „Problem je jedan, a rešenja brojna“. Sa psihološke tačke gledišta, uvek se mora uzeti u obzir socijalni aspekt braka. Ljudi ne ulaze u bračnu zajednicu samo zbog ljubavi i emocija, već i zbog socijalnog aspekta, zato što je razne stvari u životu mnogo lakše uraditi kad nas je dvoje. Jedna od tih stvari je kupovina stana i plaćanje kredita – napominje sagovornica „Života plus“.
O praktičnim razlozima, kao i o potencijalnim problemima retko ko razmišlja na početku, dok ljubav cveta. Nažalost, glava spava i kad krene po zlu, a da ne bismo doneli pogrešnu odluku, moramo da je „razmrdamo“.
– Treba biti iskren prema sebi, situaciju sagledati sa raznih strana i proveriti sva moguća rešenja. Nažalost, to najčešće nije slučaj. U situacijama kad razmišljamo o razvodu, uvek je povređen nečiji ego, pa na kraju ispada da odluke donosi sujeta, a ne emocija i razum – upozorava psiholog.
Kad parovi uspeju da pobede sujetu, ne bi bilo loše da se obrate stručnim licima koji im mogu pomoći da shvate šta zapravo žele. Naša sagovornica kaže da se u praksi često susreće sa ovim problemom. Kada „dužnici“ dođu po savet, prvo im kaže da mora da ima još nešto među njima osim zajedničkog kredita, inače bi otišli kod advokata.
– Onda pokušam da im pomognem da se sete razloga zbog kojih su se venčali, kao i razloga zbog kojih su uzeli zajednički kredit. Pokušam da im pomognem da promene fokus, tačku gledanja. Tada bi se moglo reći da je zajednički kredit jedan od opravdanih razloga za ostanak u braku – kaže psiholog.
Nakon početnog vraćanja u prošlost i podsećanja na razloge ulaska u zajednicu, naša sagovornica podstiče partnere da se okrenu i budućnosti.
– Šta će bilo kome od njih toliki stan, ako jedan od njih ode? Često se partneri slože oko ove stavke i kažu da je to zato da deca ne bi menjala sredinu. A činjenica je i da se onaj ko ostaje u stanu sa decom, a uglavnom su to majke, lakše nosi sa nastalom promenom. Bar se ne menjaju sredina i okolnosti, ne samo za decu, već i za majku – kaže psiholog.
Praksa, ipak, pokazuje da je mnogim ženama razvod zaista poslednja opcija. Istraživanja pokazuju da su u lošem braku sklonije da ostanu žene u pedesetim nego one mlađe od 45 godina. Pre 45. rođendana upravo su žene inicijatorke razvoda, ali kako se pripadnice nežnijeg pola približavaju 60. godini, tas preteže na stranu muškaraca. Podaci britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazuju da je 2014. godine razvod u 60-im zatražilo 9.443 muškarca u poređenju sa samo 5.783 žena. Psiholozi objašnjavaju da su se mnoge starije žene odrekle karijere zbog muževljeve i sada opravdano strahuju za finansijsku budućnost ukoliko dođe do razvoda, pa radije ostaju u lošim brakovima. Da su žene sklonije i da ostaju u braku zbog kredita i straha za ličnu i budućnost dece, veruje naša sagovornica.
– U našoj kulturi često je uverenje da će muškarac, čim nađe drugu ženu, a naći će je brzo jer su muškarci praktični, zaboraviti na bivšu suprugu i decu. Kako ga onda naterati da održava finansijske obaveze koje su ostale u vezi sa stanom, da plaća alimentaciju? – podseća psiholog.
Neretko, strah ženu „nagovori“ da pritrpi i da ostane u braku jer se to čini kao najjednostavnija opcija. Ali, ova odluka je može skupo koštati.
– Kad žena pristane na takvu ulogu, odmah upada u šablon „žrtve“. „Ja se žrtvujem za decu, odričem se svog života i to niko ne ceni“. Onda počinje da pati i da sve ljude oko sebe krivi za to što joj je život takav. Počinje da krivi i sebe, da se oseća „zarobljenom“ u svom životu. Kad je žena i majka takva, onda cela porodica pati, i ona i deca. U takvim slučajevima, najpre radim sa ženom da se oslobodi osećanja krivice, da oslobodi zarobljenu energiju i počne da je usmerava u drugom pravcu. Tek tada treba da donese odluku da li da ostane u tom braku ili ne – zaključuje Jagodićeva.
.jpg)
POSLE ZADUŽIVANJA NEMA KAJANJA
LAKŠE je sprečiti nego lečiti – kaže izreka koja „prevedena“ na ovaj slučaj znači da treba dobro razmisliti pre odluke o zajedničkom kreditu.
– Pre ulaženja u kredit, treba uraditi nešto slično onome što radimo kad donosimo odluku da uđemo u brak. Često su te odluke posledica nekih navika i uverenja, pritisaka od strane drugih, pogrešnih očekivanja. Nekad je najbolje dobro upoznati sebe, zagledati se duboko u to što očekujemo, „prelistati“ sopstvenu i prošlost partnera, a onda zamisliti budućnost. I potruditi se da lično što više doprinesemo ostvarenju sna – kaže psiholog.
ZAJEDNIČKI ŽIVOT BIVŠIH
NEKI parovi, u nemogućnosti da se dogovore i razvedu, biraju opciju da svako bude u svojoj sobi i da žive kao cimeri. Ova opcija ima i prednosti i mane.
– Brak i inače u sebi obuhvata „cimerski“ odnos, tako da život u odvojenim sobama, ukoliko među partnerima nema emocija i fiziološkog aspekta – seksa, ima smisla, pod uslovom da se partneri nisu zamrzeli i da jedno drugom ne „zagorčavaju“ život. Ukoliko su i deca sa njima, opet je sve jednostavnije, jer se dele i finansijske i druge obaveze. Jedino na šta treba da obrate pažnju je da je njihov odnos model po kome će sutra deca formirati svoje brakove. Doći će trenutak kad će se zapitati: zašto moji roditelji ne spavaju u istoj sobi? – opominje psiholog.
