На недавно одржаном међународном симпозијуму, стручњаци упозорили да трећина престонице има нестабилно тло. Пописано 1.155 критичних локација, од којих су сада 602 активне
НА територији главног града Србије евидентирано је чак 1.155 локација где постоје мања или већа померања тла. Стручњаци кажу да постоји чак до 2.000 места у ужој и широј зони Београда где постоје клизишта, за „Новости“ прича Андреја Младеновић, заменик градоначелника.
Проблем са померањам тла поново је постао актуелан после прошлогодишњих мајских киша. Међутим, ни ове године земља није мировала, јер је дошло до оштећења објеката у Малој Моштаници и Умки.
– Штете из 2014. године су огромне, а узроковале су и расељавање делова насеља – рекао је Младеновић. – У урбаном делу града најугроженија су насеља Карабурма, Миријево и делови Звездаре, а у ободним деловима Обреновац, Гроцка и Лазаревац. Једно од највећих клизишта на Балкану, а можда и у Европи, јесте клизиште у насељу Умка.
Да би се пописале локације које „клизе“, али и да би се превентивно реаговало, град је формирао Координациони тим за праћење стања на клизиштима. Од 1.155 клизишта, чак 602 су активна. Од тог броја чак 248 клизишта има висок степен ризика, јер угрожавају објекте и становништво.
У последњих годину дана, саниране су четири локације, за које је утрошено око 70 милиона динара. Радови које је обавио „Београд пут“ извођени су у Волгиној улици, Матице српске, 13. октобра и у Ритопеку. Београд ће и ове године издвојити значајну суму новца, а тачна цифра знаће се следећег месеца после ребаланса буџета.
Ова тиха елементарна непогода, другу годину заредом, подигла је на ноге сву стручну јавност. А има и разлога. Чак трећина Србије има нестаблно тло. Пописано је 40.000 критичних локација, за чију санацију је потребно 11 милијарди евра.
У Старом двору, ове недеље, одржан је симпозијум на коме је представљен пројекат „Усклађивање података о клизиштима и обука општина за њихово праћење“, а потписан је уговор о реализацији пројектних активности са Геолошким заводом Србије и Рударско-геолошким факултетом. Пројекат „тежак“ 3,4 милиона евра, финансира Влада Јапана преко Канцеларије програма Уједињених нација (UNDP) у Србији.
Према Младеновићевим речима, овим пројектом омогућено је систематско истраживање клизишта, снимање терена, процена и мапирање ризика, анализа исплативости пројеката санације клизишта, израда катастра клизишта, као и обука намењена локалним самоуправама за систематско праћење клизишта.
– Да би се лакше приступило проблему клизишта потребна је уредна база података – прича професор Петар Локин, један од учесника симпозијума. – Није свако померање опасно. Већ је опасно што се, шест месеци после неког догађаја, заборави на ову увек актуелну тему.
Према Локиновим речима, много пара се троши на санирање штете, уместо што се на време не ради на превенцији. Овај стручњак наводи да су у престоници критичне десне обале Саве и Дунава. Углавном је реч о фосилним клизиштима. Испод подлоге леса, налазе се лапор и глина, који су кривци што се земља помера. Свака промена на повшини земље, може да има неку последицу.
ШУМЕ ШТИТИЛЕ ЗЕМЉУ Критичне тачке у Београду, до пре 150 година биле су густе шуме. Тада је тло било мирно. Ширењем престонице, грађани су крчили зелене површине. Шуме су постале голети, а проблем праве и септичке јаме, којих и данас има у деловима града где нема канализације. Додатни проблем јавио се после изградње хидроцентрале „Ђердап“. Сава и Дунав су се подигли, те су створили додатни притисак на обале.
ПРЕВЕНТИВА Пракса је показала да је много јефтиније и ефикасније предупредити клизишта него их касније санирати. Вода је један од главних фактора клизишта, па је веома битно посветити посебну пажњу одводњавању терена склоног овој појави. У урбаним срединама се мора водити рачуна о изградњи одговарајућег канализационог система. Тамо где је то могуће треба садити вегетацију која има велику способност апсорпције сувишне влаге из тла. Шуме имају способност да стабилизују тло и својим корењем.
М. Т. Ковачевић Новости
