Као и за већину црквених услуга и крштење, неки би рекли – папрено кошта, иако би, по правилу требало да буде бесплатно или да се свештенику да колико ко може
Иако званични ценовник Српска православна црква нема, за сваку услугу се зна колико кошта, па тако такса за крштење у Београду износи од 2.000 до 5.000 динара, колико је у већини цркава, а све у зависности од тога у којој се светињи овај обред дешава.
Као и за већину услуга – венчања, парастоса, опела… и ова папрено кошта, иако би, по правилу, рекли би многи – требало да буде бесплатна или да се свештенику да колико ко може. Било некад, а сад се приповеда.
Наиме, у зависности од цркве до цркве, такса за крштење у београдским светињама кошта од 2.000 до 5.000 динара. Када се на то дода и куповина свећа, које су намењене посебно за крштење, а чије цене достижу и 500 динара, нико се не може крстити без приближно 50 евра.
Према расположивим подацима, до којих је Телеграф успео да дође звањем цркава у Београду, испоставило се да је крштење најјефтиније у Храму Светог Саве на Врачару – и стаје 2.000 динара. Са друге стране, поједини нису хтели да нам кажу колико стаје такса, већ су инсистирали да им кажемо име нашег свештеника, који би нас упознао са свим информацијама.
За разлику од Храма Светог Саве, у цркви светог Марка такса је 4.000 динара, а у цркви Ружици на Калемегдану 5.000, колико је и у цркви Александра Невског у београдској општини Стари град.
– Ако се може, 5.000 динара – речено нам је у цркви Александра Невског.
Исту суму новца потребно је припремити и ако желите крштење у цркви Светог архангела Гаврила на Савском венцу, у цркви Светог Василија Острошког на Новом Београду…
Професор Богословског факултета у пензији Димитрије Калезић каже за Телеграф да се у овом случају не ради о куповини робе, већ о услузи коју би свако требало да плати колико може.
– То је услуга за вршења обреда дотичној особи која даје колико може. У пракси неко да и више, а неко нема. Онај ко не да, обично је сиротиња. Иначе, ценовника нема, све је на бази довоговора међу људима. Сад, питање је да ли је то толерантно или не, али је суштина да пролази – примећује Калезић.
Крштењем се постаје члан Православне цркве, а крштени стичу сва права у њој – исповедање, причешће, венчање, право да се моле за његово здравље, да буде биран у црквене управе и друга црквена тела.
Обред крштења може да се обави сваког дана у години. Није неопходно да родитељи детета буду православне вере, нити да су крштени, али кум или кума морају да буду пунолетни, и да код себе имају крштеницу као доказ да су обавили свету тајну крштења. Кум купује свећу у цркви, јер је та свећа освештана, а неопходно је да се донесе и бело платно (крсница), којим се дете огрће или у које се увија после крштења…
Љ. Р. Телеграф
